Loš špijunski film – bez dokaza | Izbor iz štampe | DW | 15.03.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

slučaj Skripalj

Loš špijunski film – bez dokaza

„Velika Britanija barata indicijama, jakim indicijama – ali ne ključnim dokazima“, piše nemačka štampa o pokušaju ubistva bivšeg ruskog špijuna. London je uveo prve sankcije Moskvi, a ima i podršku Sjedinjenih Država.

Britanski vojni istražitelji u Solsberiju

Britanski vojni istražitelji u Solsberiju

Bela kuća je podržala sumnje Velike Britanije da iza trovanja bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke stoji Rusija. „Verujemo da je Rusija odgovorna za napad“, ponovila je Niki Hejli, ambasadorka SAD pri UN, na Tviteru nakon što je isto rekla na posebnoj sednici Saveta bezbednosti. Ona je, kako prenosi Špigel onlajn, zatražila „hitne konkretne mere“ Saveta bezbednosti.

Bivši špijun Skripalj (66) i njegova kćerka Julija (33) pronađeni su bez svesti 4. marta u Solsberiju na jugu Engleske. U teškom stanju su prebačeni u bolnicu. U Londonu pretpostavljaju da je za napad na njih upotrebljen otrov tipa Novičok, razvijan u Sovjetskom Savezu tokom sedamdesetih i osamdesetih. Navodno su istražitelji tragove tog otrova pronašli u restoranu i pabu koji je Skripalj prethodno posetio.

Bildkombo - Sergei Skripal und seine Tochter Yulia

Sergej Skripalj i njegova kćerka Julija

Velika Britanija je u sredu odlučila da protera 23 ruskih diplomata koje smatra „nedeklarisanim saradnicima tajnih službi“. Premijerka Tereza Mej je povukla raniji poziv Sergeju Lavrovu i najavila da ni ministri ni pripadnici kraljevske porodice neće putovati na Svetsko fudbalsko prvenstvo. Planirane su dalje mere protiv „neprijateljske državne aktivnosti“ koje se odnose na Rusiju.

„Histerična atmosfera“, odgovorio je na to ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja, ponavljajući da nema indicija da se Moskva krije iza napada nervnim otrovom na teritoriji Britanije. „Ne govorimo jezikom ultimatuma“, rekao je on. Prethodno je London dao 24 sata Moskvi da se izjasni, ali nije poslao probe koje bi u Rusiji mogli da testiraju. Kremlj je najavio kontramere.

 - pročitajte još: „Odgovor bi Putina morao da zaboli“

„Borbeni pokliči, pretnje, ultimatum, proterivanje diplomata: razmena udaraca između Londona i Moskve podseća na loše špijunske filmove iz doba Hladnog rata“, piše Noje osnabriker cajtung. Tereza Mej je, navodi list, brzo našla krivca u Kremlju. „Ali da li premijerka ima dokaze koji bi bili valjani pred sudom? Teško. Da li se iza svega krije mafija, bivši agenti, ili je u pitanju napad po državnom nalogu? SAD, EU i NATO ne smeju da se uvlače u konflikt dok postoje samo sumnjičenja.“

Presude bez dokaza ne sme biti u pravnim državama, piše ugledni Zidojče cajtung. „To važi i za državu kao spoljnopolitičkog aktera: ko kažnjava i preti drugim državama mora za to da ima jake razloge. Trenutno veliki broj država na svetu ne drži do ovog pravila. (…) Velika Britanija barata indicijama, jakim indicijama – ali ne ključnim dokazima. Zato je reakcija ostala relativno uzdržana. Da je stvar dokazana, onda bi Svetsko prvenstvo moralo da se održi bez Britanaca i njihovih saveznika.“

Među „indicije“ minhenski list ubraja i sledeće: „Ruska Duma je pre dve godine donela zakon koji dozvoljava likvidacije preletača i veleizdajnika i u inostranstvu. Beskrajna hrestomatija izjava – od ruskog predsednika, preko ministra spoljnih poslova do poznatih komentatora – svedoči o cinizmu i duhovnom stanju rukovodstva zemlje. Izdajnici su pretnja za Rusiju, moraju biti iskorišćeni kao primer. Dvocifren je broj misterioznih smrtnih slučajeva u miljeu ruskih agenata ili oligarha samo u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama.“

USA UN Sicherheitsrat

Teške reči u Savetu bezbednosti

Bonski list General ancajger ne vidi logiku o kojoj ostali bruje: „Kako bi Kremlju koristio brutalni napad na odavno neaktivnog neprijateljskog špijuna i to samo par dana pred Putinove lične predsedničke izbore? Šta bi, sa druge strane, Britanci imali od toga da podmetanjem napada survaju ionako zategnute odnose sa Rusijom u arktičke dubine, kako sada ruski jastrebovi tvrde? Ništa. Nova odvratno hladna iracionalnost ponovo obuzima odnose Istoka i Zapada.“

 - pročitajte još: Ruska spoljna politika - veliko minsko polje

Nemačka i Francuska su najavile živu diplomatsku aktivnost povodom slučaja, ali za sada zvaničnici ovih zemalja nisu upirali prstom u Rusiju. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen je oštrim rečima zatražila istragu pod vođstvom UN, rekavši da je „prvi put nakon Drugog svetskog rata tako strašno hemijsko oružje upotrebljeno na evropskom tlu“. Od Rusije se očekuje da doprinese istrazi, rekla je ona, dodavši da je Rusija „već ubila jednog čoveka u Velikoj Britaniji“ – Aleksandra Litvinjenka 2006. godine.

„Čak i logična objašnjenja nisu zamena za dokaze“, piše Štutgarter nahrihten. List navodi da je u toj situaciji premijerka Mej reagovala „primereno“ te da su sankcije protiv Rusije za sada „mlake“. „Saveznici Velike Britanije treba da se vode stanjem stvari, a ne atmosferom koja se stvara. To za Nemce i druge Evropljane iz EU i NATO znači: sada su potrebni jasni signali da su privrženi Britaniji, bez obzira na Bregzit.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM