Loši vozači su loši ljubavnici

...tako nekako bi moglo da se opiše odnos nemačkih građana prema saobraćajnim pravilima. Za razliku od vozača u drugim zemljama, kojima u vožnji veoma često nedostaju saobraćajni znakovi i oznake koji bi im olakšali vožnju, nemački vozači se bune da su prosto obasuti saobraćajnim znakovima i putokazima čiji broj ih čak ometa u vožnji. Isto tako se može reći da se Nemci vozači najčešće kritikuju biciklicte, sa argumentom da se ponašaju dosta slobodno na kolovozu, ali i na trotoaru. Istraživanja pokazuju da vozači u Nemačkoj ne poštuju baš uvek saobraćajne znakove i pravila, ali ih, u svakom slučaju, poštuju više od pešaka i biciklista.

Biciklisti: često bez manira

Iako pravila propisuju da u pešačkoj zoni moraju da siđu sa bicikla i nastave da hodaju gurajući svoje prevozno sredstvo pored sebe, biciklisti to gotovo nikada ne rade. Pravilo je uvedeno zbog opasnosti sudara sa pešacima, ali biciklisti se ili osećaju suviše sigurni u svoje biciklističke sposobnosti, ili baš i ne mare previše za bezbednost pešaka. Za taj nemar plaćaju kaznu od 10 evra - ako ih kojim slučajem policija zaustavi. U slučaju da ometaju kretanje pešaka, kazna iznosi 15 evra.

Pešaci: na crveno preko prelaza? U Nemačkoj?

Najčešći pešački prekršaj jeste prelazak preko ulice „na crveno“. Kazna za to iznosi pet evra i možda upravo zato građani sebi dopuštaju takav prekršaj. "Uvek se držim saobraćajnih pravila, pogotovo ako su deca u blizini. Jedino uveče, kada je mrak umem da pređem preko ulice na crveno", kaže jedan pešak. Drugi priznaje: "Nemam vozačku dozvolu, vozim bicikl, ali kao pešak umem da pređem ulicu na crveno, ako nema automobila u blizini". Žena do njega dodaje: "Desi mi se da pređem na crveno, ako nema automoblia".

Gradski autobusi – i kako ih preteći

Pravilo kojeg se Nemci ne pridržavaju uvek, odnosi se na autobuse. Kada autobus stoji na stanici sa upaljenim pozicionim svetlima, vozači moraju sasvim da uspore vožnju i drže rastojanje zbog putnika koji izlaze iz autobusa ili pokušavaju da pretrče preko ulice pokušavajući da stignu autobus. Kršenje tog pravila plaća se visokom kaznom - upravo zbog činjenice da se nesreće često dešavaju baš u tim trenucima. Statistike pokazuju da se u Nemačkoj dve trećine nesreća školskih autobusa događaju u trenutku kada učenici prelaze ulicu. Policija se žali da vozači ili ne znaju za to pravilo, ili ne žele da ga poštuju.

„Vole da nagaze na auto-putu“

O pogrešnom parkiranju - nećemo ovom prilikom. Svugde po gradovima se neprestano šunjaju horde radnika parking servisa i neodgovornim građanima naplaćuju kazne. Novinar S.B. je iskusan vozač koji već dugo vozi nemačkim autoputevima: „Moje iskustvo je da Nemci, kao vozači, uglavnom poštuju saobraćajna pravila. Ja bih procenio da 90 do 95 odsto vozača, sa kojima se svakodnevno srećem, ta pravila poštuje. Ako ih neko ne poštuje, onda su u pitanju uglavnom stranci koji koriste činjenicu da domaći vozači poštuju pravila, pa se provlače kako ne treba. Jedino što sam primetio jeste da Nemci vole da nagaze na autoputu - koliko god se može."

Oni koji brzo voze – vole samo sebe

Oprez, oprez! Nepoštovanje saobraćajnih znakova ne pokazuje samo da ste loš vozač. Britanski psiholog Kris Burges tvrdi da je u svojim istraživanjima došao do zaključka da su loši vozači i loši ljubavnici. On ženama preporučuje da sa voljenim muškarcem, pre bilo kakve odluke, sednu u automobil i obrate pažnju na vožnju. Zaludni psiholog? Možda, ali sa njim se slaže i psiholog iz Berlina Gizela Tideman, koja muškarcima preporučuje da se drže sledećih pravila:

- Obratite pažnju na saobraćajna pravila - mangupi u saobraćaju su mangupi i u krevetu

- Smanjite pritisak noge na papučicu za gas - oni koji brzo voze, vole samo sebe

- Oprezno se odnosite prema kvačilu i menjaču - to pokazuje da ste nežna osoba.

Autor: Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Saša Bojić