Loša bezbednost nuklearki

Da li su nuklearke EU bezbedne? To je tema izveštaja koji će biti objavljen... uskoro. Jedan berlinski list je saznao da je izveštaj - porazan...

Ginter Etinger je komesar EU za energetiku. Pre odlaska u Brisel, bio je premijer Baden-Virtemberga. Kao pokrajinski CDU-političar, morao je biti uveren da su nuklearne elektrane u njegovoj saveznoj pokrajini bezbedne. U protivnom, morao bi da im oduzme dozvolu za rad. Sada, kao komesar Evropske unije, mora da podnese izveštaj o tome koliko su zaista sigurne nuklearke u Evropi i Nemačkoj.

Prema dnevnom listu Di velt, taj izveštaj o bezbednosnim konceptima evropskih nuklearki predstavlja vrlo lošu ocenu za nuklearnu branšu. Prema prvobitnim planovima, izveštaj je trebalo da bude objavljen još pre više meseci, pa je njegovo objavljivanje na kraju odloženo za 3. oktobar. A onda je portparolka komesara Etingera na opšte iznenađenje saopštila da istraživanje neće biti objavljeno pre 18. oktobra, jer - nije zaključeno.

Komisija EU je posle nuklearne katastrofe u Fukušimi naložila da se istraži da li je takva katastrofa moguća i u Evropi i šta se preduzima protiv eventualnih opasnosti. U Evropskoj uniji radi 68 nuklearnih elektrana koje proizvode struju sa ukupno 134 reaktora. Te elektrane postoje u 14 od 27 država-članica: njihova bezbednost se sada našla na ispitu.

Nema zaštite od pada aviona

Johen Štaj je portparol organizacije "izračeno" koja proučava opsanosti mirnodopskog korišćenja atomske energije. Za DW kaže da nema velika očekivanja od izveštaja EU, jer "osnovni podaci potiču od samih vlasnika nuklearnih elektrana. Oni su dobili upitjike u koje je trebalo da upišu podatke o tome kako stoje stvari sa bezbednošću u njihovim objektima", kaže Štaj, i dodaje da su "samo trećinu od ukupnog broja postrojenja obišli eksterni kontrolori".

Štaj smatra da je još jedan nedostatak kontrole u tome što se ono uopšte ne bavi mogućim posledicama pada aviona na nuklearne elektrane: "to uopšte nije uzeto u obzir; pri čemu je komisija za bezbednost reaktora još ranije ustanovila da nijedna atomske elektrana u nemačkoj nije bezbedna kada je reč o mogućem padu aviona."

Troškovi koji "ubijaju"

Na sreću vlasnika nuklearki! Jer, kada bi oni svoje elektrane morali da osiguraju od pada aviona, bio bi to kraj atomske energije u Evropi: "to niko ne bi mogao da plati. Proizvodnja struje nuklearnom energijom se više ne bi isplatila."

Prema izveštaju lista Di velt, komisija EU procenjuje da bi opremanje nuklearki u cilju uklanjanja opasnosti o kojima se govori u izveštaju EU koštalo do 25 milijardi evra. A pošto se izveštaj uopšte ne bavi mogućnostima pada aviona na nuklearku, taj slučaj nije ni uzet u obzir pri proceni pomenutih troškova. To zapravo znači da bi oni realno morali da budu mnogo viši.

Premali pritisak - premalo vremena

Jedna rečenica iz završnog izveštaja stres-testa ukazuje da evropske nuklearke već duže vremena ne važe kao bezbedne. Službenici EU se žale da saznanja koja je donela černobilska katastrofa 1986. uopšte nisu dovela do promena u bezbednosti u zapadnoevropskim zemljama. List citira sledeće reči iz izveštaja: "Decenijama kasnije, još uvek nisu sprovedene hitne mere bezbednosti."

To ne iznenađuje Johena Štaja. "Tako nešto se stalno nanovo dešava." Kada je reč o nuklearnoj elektrani Biblis u Hesenu, ona sve do definitivnog gašenja 2011. godine nije zadovoljavala bezbednosne norme postavljene još osamdesetih godina. Stej smatra da je za to kriva vlast koja ima mogućnost da obustavi rad nuklearki koje ne zadovoljavaju norme sve dok se na njima ne izvrše potrebne prepravke. "Međutim, za to se često postavljaju predugi rokovi", dodaje naš sagovornik: "nuklearkama se dozvoljava dalji rad dok jednom ne ispune tražene uslove - ili ih ne ispune, kao u slučaju Biblisa."

Samo sredstvo za smirenje

Ovaj aktivista za zaštitu životne sredine smatra da nije važno da li će izveštaj komisije EU zaista i ispasti tako loš kao što se predviđa ili neće. On smatra da je čitav stres-test samo propagandno sredstvo EU za smirenje: "Javnosti se sugeriše: sprovodimo test, postavljamo uslove za rad, činimo nešto protiv rizika", kaže Johen Štaj, i dodaje da u praksi traženi uslovi neće biti ispunjeni.

Autori: Dirk Kaufman / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković