Ljudi, tražite drugu planetu!

Prema procenama stručnjaka iz svetski priznatog Instituta za klimatska istraživanja u Potsdamu, klima se menja mnogo brže nego što se to do sada mislilo.

„Moramo da računamo sa tim i to potvrđuju i geološki podaci iz istorije zemlje. Nivo mora do kraja veka porašće za jedan metar. To je povezano sa ubrzanim topljenjem glečera na Himalajima i ledenog omotača na Grenlandu“, kaže profesor Hans Joahim Šelnhuber.

Kineske termoelektrane tope led

U poslednjih deset godina udvostručila se brzina topljenja leda, u nekim područjima i utrostručila. Za naučnike razlog je jasan - krive su čestice čađi iz dimnjaka kineskih termoelektrana. Naime, 20 procenata čestica prljavštine u grenlandskom ledu koje ubrzavaju upijanje sunčevih zraka i topljenje potiče upravo odatle.

„Reč je o zaista globalnom efektu. Ako površina leda više nije tako bela ona ne reflektuje u istoj meri sunčeve zrake i led je još brže topi. Isto se odnosi na himalajske glečere, a od njih zavisi snabdevanje vodom dve milijarde ljudi.

Sve najveće azijske reke vodu dobijaju sa tibetanskog platoa. To znači da zagađenje vazduha ima ogromnu ulogu u promeni klime“, kaže profesor Šelnhuber. Prema njegovom mišljenju gotovo je nemoguće zaustaviti klimatske promene.

Nemačka kao primer

Nemački istraživači jedino rešenje vide u velikim ulaganjima u nove tehnologije čime bi se smanjila emisija ugljendioksida. Profesor Gernot Kleper iz Instituta za svetsku privredu u Kilu kaže:

„Kada bi svi u svetu radili sa nemačkom tehnologijom, emisija ugljendioksida bila bi upola manja. To je velika šansa, jer Nemačka prednjači na polju čistih tehnologija. Mislim da se u politici zaštite klime vrlo brzo mora pribeći tehnološkim rešenjima i to je velika šansa za nemačku industriju“, kaže profesor Gernot Kleper iz Instituta za svetsku privredu u Kilu.

Nemački ministar za zaštitu životne sredine Zigmar Gabrijel smatra da ulaganja u zaštitu klime mogu da pomognu da se izađe iz privredne krize.

„U industrijskim zemljama živi četiri milijarde ljudi i svima su potrebne sirovine. To na klasičan način ne može da se obezbedi, jer će nam za 50 godina biti potrebne dve planete. Dakle, profitiraće oni koji razviju tehnologije koje omogućavaju najefikasnije i najčistije korišćenje sirovima.“