Ljudi se i dalje prodaju u Evropi, zar ne?

„Čuvala sam decu, radila u kuhinji, čistila. Radila sam sve. Nisu mi davali da izlazim iz kuće niti da se viđam sa drugim ljudima. Nisu me ni plaćali“, kaže Agens, koja je kao siroče iz Obale Slonovače došla u Francusku gde je radila kao posluga u jednoj porodici.

Poslednji podaci Međunarodne organizacije rada govore o šokantnih 21 milion ljudi koji su danas širom sveta primorani na prinudni rad bez mogućnosti da izađu iz kruga trgovine ljudima. Od te brojke, čak pet i po miliona su deca. Prema podacima Evropola ona su najčešće primorana na prosjačenje i krađe, a prodavana su po ceni od oko 20.000 evra.

„Moj muž je imao 18 godina, a ja 14. Dok sam ja išla da kradem, on je ostajao kući. Nikada nisam želela da to radim, ali u suprotnom bi dobila batine“, priča Kristina koja je prinuđena na brak sa 13 godina, a zatim i na krađu po prodavnicama u Španiji i Belgiji.

„Cena“ deteta 20.000 evra

Moderno ropstvo je realnost i za mnoge u Evropskoj uniji. Prema evropskim podacima, dve trećine žena identifikovanih kao žrtve trgovine ljudima bile su prinuđena na prostituciju. Njih 14 odsto bilo je prinuđeno da radi bez nadoknade, a tri posto je prosilo.

„Morala sam svakog petka da im šaljem 300 evra. Nisam mogla da verujem da se to događa meni. Stidela sam se same sebe i govorila da je nemoguće da je došlo dotle da se ja ovim bavim. Nisam prepoznavala sebe“, priča Teodora, poreklom iz Rumunije, koja je od strane rođaka bila primorana na prostituciju u Belgiji.

„U pitanju su zastrašujuće brojke i sve se to dešava u godini 2012. I dok broj žrtva trgovine ljudima nastavlja da raste, malo je onih koji su zbog toga izvedeni pred lice pravde. Broj osuda u EU za trgovinu ljudima smanjio se od 1500 iz 2008. na 1100 u 2010. godini“, kaže evropska komesarka za unutrašnja pitanja, Sesilija Malmstrom, najavljujući novu evropsku strategiju u cilju iskorenjivanja modernog ropstva i trgovine ljudima.

„Imao sam 24 godine, bio sam obrazovan i zdrav. Strašno je što se ovako nešto može dogoditi bilo kome. U pitanju je situacija kada stvari krenu na loše i svakome se to može dogoditi“, poručuje Mark koji je u Velikoj Britaniji bio prinuđen na moderno ropstvo.

Svima se ovo može desiti

Tako će na već postojeće zakonodavstvo u toj oblasti Evropske unije još više važnosti staviti identifikaciju i pomoć žrtvama trgovine ljudima, posebno kada su deca u pitanju. Pored rada na prevenciji ovakvog zločina insistira se i na boljoj koordinaciji, kako među državama članicama tako i saradnji sa trećim zemljama, zatim na boljem obrazovanju i efikasnijem sudskom gonjenju:

„Kako bi se povećao broj istraga tražimo od država članica da oforme posebne policijske jedinice koje će biti specijalizovane za borbu protiv trgovine ljudima. Podržavamo i stvaranje zajedničkih evropskih istražnih timova uz učešće Evropola i Evrodžasta u prekograničnim slučajevima trgovine ljudima“, izjavila je Malmstrom.

U Evropskoj komisiji kažu da je granica između Mađarske i Srbije identifikovana kao jedna od problematičnih kako zbog trgovine ljudima, tako i zbog ostalih oblika šverca i da je od Evropola već zatraženo da pomognu mađarskim i srpskim vlastima.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković