Lisabonski sporazum muči Češku

Danas bi u češkom parlamentu trebalo da se glasa o Evropskom reformskom sporazumu. Do toga verovatno neće doći. Bivši disident, kasnije ministar spoljnih poslova, Jirži Dinstbir, koji se veoma zauzimao za Lisabonski sporazum je skeptičan:

„Mi nismo u stanju da ratifikujemo Lisabonski sporazum, jer uvek pronalazimo nove izgovore, kako bismo ga blokirali.“

Natezanje u Češkoj i dalje traje. Povod za haos je svađa u najvećoj vladajućoj partiji ODS, premijera Mireka Topolaneka. Robert Šuster, politikolog na Institutu za međunarodne odnose u Pragu objašnjava:

„Polovina ODS, koja je bliska premijeru Topolaneku hoće da ratifikuje sporazum. To je u najvećoj meri povezano sa pitanjem prestiža u Evropskoj uniji. Druga polovina je kategorički protiv ovog sporazuma, smatra da je on protivan demokratiji, jer pozicionira velike zemlje, rečju: jača Nemačku. I to je ono što u jednoj maloj državi, u malom narodu kakav je Češki podstiče na odbojni stav.“

Ova frakcija trenutno očigledno ima većinu u zavađenoj vladajućoj partiji. Pri tom zagovornici Lisabonskog sporazuma već mesecima vode nebrojene razgovore iza kulisa, kako bi ostvarili većinu. Bezuspešno. Neprijatnost koju bi izazvalo jasno NE, oni po svaku cenu žele da izbegnu. Zbog toga će i danas povući kočnicu. Zatražiće da se izjašnjavanje odloži. Kao i pre tri meseca.

Zagrljaj Putina ili poljubac Merkelove?

Doduše češki premijer Topolanek je optimista. On je još jednom ponovio da će Lisabonski sporazum biti ratifikovan još ovog meseca. U Pragu, međutim, u to više niko ne veruje.

„Izjašnjavanje će se dogoditi onda kada Topolanek bude siguran da ima većinu u sopstvenoj koaliciji. To sada nije jasno. I u njegovoj sopstvenoj partiji takođe ima onih koji su se pritajili koji i razmišljaju hoće li Topolaneku ’izmaći stolicu’ kako bi izravnali stare račune. Verujem da će do odluke doći tek pošto se završi češko predsedavanje EU“, kaže politikolog Robert Šuster.

Takvo ponašanje ima ozbiljnu pozadinu - strah od nadmoćnih suseda na istoku i zapadu duboko je usađen kod Čeha. Zabrinutost zbog toga da će ih u EU velike države potpuno pregaziti, pored skeptika iz vladajuće partije, dele i mnogi u zemlji.

„Topolanek je pre par meseci vrlo jasno rekao: Ukoliko bi morao da bira hoće li se opredeliti za smrtonosni zagrljaj ruskog medveda (mislio je na predsednika Putina), ili treba da dobije poljubac od Angele Merkel, onda bi naravno izabrao Merkelovu. To što je rekao odražava osećanje u zemlji - između Zapada i Istoka. Zapad je EU i možda SAD, Istok - to je Rusija“, kaže Šuster.

Dakle, kod Čeha se radi o pitanju koje je zlo manje. I tako nema kraja svađi oko Lisabonskog ugovora. Dugotrajna diskusija je u najmanju ruku imala smisla. Anketa među Česima pokazala je da je za reformski sporazum 65 odsto populacije.