Lider među siromašnim rođacima | Evropa | DW | 05.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Srbija

Lider među siromašnim rođacima

Ako ste slušali samo zvanična saopštenja političara na vlasti, mogli ste pomisliti da je Srbija ekonomski tigar na Balkanu. Možda i jeste – u propagandnim pamfletima vlasti. Ali ekonomska stvarnost daleko je surovija.

Iza naslaga marketinga i populističkih parola kako nikada nije bilo bolje i kako nas je ’prosto sramota koliko nam dobro ide’, krije se otrežnjujuća istina o stvarnom stanju srpske privrede i ekonomije. Procene govore da je očekivani rast srpskog bruto društvenog proizvoda (BDP) za 2017. godinu nekih 2,5 procenata i da je to najgori rast BDP u regionu. Objavljeni su i grafikoni koji pokazuju kako je Srbija imala najgori rast BDP u regionu tokom perioda od 1. januara 2014, do 1. januara 2017. godine od svega 1,66 odsto. Primera radi, tokom istog perioda, rast BDP u Hrvatskoj je iznosio 4,1%, Bosni i Hercegovini 6,79%, Albaniji 8,02%, a na Kosovu 9,16%. Regionalna ekonomska sila trenutno je Rumunija, koja je u istom periodu imala najveći rast BDP od 12,26 procenata.

Investicije zaobilaze Srbiju

Ekonomski analitičari već su primetili da je jedina oblast koja beleži solidne rezultate u Srbiji rast izvoza, ali da je Srbija tu bolja samo od Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Kada se pogleda malo ozbiljnija konkurencija, koja je do pre nekoliko godina gledala u leđa Srbiji, vidljivo je koliko je Srbija sa svojih 7,5 milijardi evra skroman izvoznik u odnosu na Bugarsku sa 12,8 milijardi, ili recimo Mađarsku sa 50,5 milijardi evra. Slična je situacija i sa BDP po glavi stanovnika, gde je Srbija opet lider među siromašnim rođacima Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom sa 5.000 evra po glavi stanovnika – u Hrvatskoj je to 16.000 evra, Mađarskoj 14.000 i Bugarskoj 6.500 evra po glavi stanovnika.

Analize pokazuju da razlog niskog rasta BDP pre svega leži u niskom nivou investicija. Vlasti – ili tačnije sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić – očito smatraju da će investitore privući slatkorečivim parolama i ružičastim oblandama, ali investitori izgleda imaju druge parametre za procenu investicionog rizika. Pri tome deluje gotovo opsesivno mantra unutar vlasti oko pozicije Srbije na Doing business listi Svetske banke i koja zaista pokazuje napredak Srbije na toj listi koja je trenutno na 47. mestu.

Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Novi magazin, međutim kaže „da se ta lista bazira pre svega na ekonomskim parametrima, koji jesu bitni, ali postoje i neki drugi parametri koji mogu biti ključni za privlačenje investicija – a investicije su naš najveći problem. Investicije su sada oko 18 odsto BDP, a za visok rast koji je neophodan Srbiji potrebno je da investicije budu 25 posto BDP-a. Za taj nivo investicija vi morate da imate uređen ne samo privredno-pravni sistem, nego i politički ambijent. Morate da imate normalne odnose u društvu da biste imali visoke investicije. A ovde je poštovanje svojinskih prava nikakvo, pravosuđe loše funkcioniše, politička atmosfera je loša, nesigurnost je velika, mladi napuštaju zemlju... Sve te stvari Doing business lista ne obuhvata“, nastavlja Lakićević, koji napominje da se taj celokupni ambijent daleko bolje reflektuje na listi Svetskog ekonomskog foruma (lista kompetitivnosti svetskih privreda, prim. aut), i na kojoj se Srbija nalazi na 90. mestu.“

Razorene institucije = loša ekonomija

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović napominje da je uzrok malog rasta BDP pre svega unutrašnje prirode, i u tom smislu takođe skreće pažnju na potpuno razorene institucije: „Vi nemate pravosuđe, vi nemate nijedan sistem koji funkcioniše, jer sve drže politički funkcioneri. Zašto je pravosuđe toliko važno? Zato što moram da znam kako upravljam svojom imovinom, da li je moja, mogu li da je prodam. I onda vi čitate kako čuveni košarkaški trener Dušan Ivković ne može da legalizuje stan otkako se bavi politikom. Postoji neka vlast iznad vlasti, sve se radi iza zatvorenih vrata, i u takvoj atmosferi se veći ekonomski rast i ne može očekivati“.

S druge strane, vlasti se dosta hvale stabilnim javnim finansijama, što prema rečima Danice Popović zaista jeste tačno, i na tome bi im trebalo čestitati. „Na neki način je sada ovo u kontradikciji sa onim što sam već rekla, ali stabilizacija javnih finansija je samo jedna od stvari koju morate uraditi. Druga stvar su reforme“, kaže Popović. „Ako vi ne napravite ambijent i ako o svemu samo jedan čovek odlučuje – tu nema napretka. To je kao da ste pripremili salu za operaciju, sve je spremno, ali odustanete od operacije. I onda se pitate zašto mi nije bolje. Pa nije ti bolje zato što si odustao od operacije.“

Reforme na čekanju

Osnovna posledica svega toga jeste nizak životni standard građana Srbije, upozorava Mijat Lakićević. „A sada se još najavljuje i povećanje plata u javnom sektoru koji je najgori deo srpskog društva. I umesto da se ide na restrukturiranje tog sektora, ide se na povećanje plata, a znamo da privreda Srbije ne može da podnese toliki teret. Ne kažem, naravno, da u nekim delovima javnog sektora ne bi trebalo povećati plate, ali pre toga bi morao da se smanji broj zaposlenih. Recimo, u zdravstvu imate trećinu više nego što je potrebno zaposlenog vanmedicinskog osoblja. A lekari nam odlaze u inostranstvo“, kaže Lakićević.

Vlasti sa svoje strane navode kako će ovogodišnji rast BDP iznositi „zadovoljavajućih 2,7 odsto ili nešto niže“, a kako je prošlogodišnji rast bio 1,7 posto to će najverovatnije biti iskorišćeno kao predizborni adut – jer je bolje nego prošle godine. Pojedini ekonomisti primećuju kako je Balkan siromašan kutak Evrope i da je Srbija na neki način lider tog najsiromašnog dela regiona. A kao ilustraciju koliko Srbija ekonomski zaostaje, Danica Popović ističe kako bi Srbija, samo da bi držala sadašnje ekonomsko rastojanje sa Evropom, morala da ima daleko veći privredni rast. „To u praksi znači da ako Evropska unija raste jedan odsto, mi moramo da rastemo pet procenata. Ako raste dva odsto, onda naravno i više od pet procenata. I to je stopa rasta samo da ne zaostajemo za EU. Dakle, nemamo ambijent, nemamo investicije, nemamo rast, i svakog dana sve više zaostajemo za tim razvijenim zemljama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama