Levorukima nije lako
13. avgust 2007.
Odrasli, a pre svega deca bi trebalo da nauče da se služe onom rukom kojom im je lakše. Vrlo često roditelji uopšte nisu sigurni da li je njihovo dete levoruko ili dešnjak. Šestogodišnji Frenklin dva meseca dolazi sa majkom u savetovalište u Lajpcigu gde boji, piše, crta i modelira levom rukom. Frenklin ponovo uči da se služi levom rukom. Roditeljima do nedavno nije bilo jesno koja je ruka dominantna u dečakovoj motorici. Upotrebljavo je podjednako i desnu i levu ruku. Pegi Otcler je testirala dečaka, ali ni posle toga nije bilo sasvim jasno koja je ruka dominatnija.
Ipak, sa dečakovom majkom odlučila je da dečaka preorijentiše na korišćenje leve ruke.
”Pri slikanju, pisanju, rezanju, rukovanju, jelu služio se gotovo uvek desnom rukom. Ipak sam zaključila da je dečak prvobitno bio levoruk. Naime, pri svim sponatnim radnjama se služio levom rukom”
Šestogodišnjinjak je tipičan primer za decu koja su preorijentisana da se služe desnom rukom. Na to su ih svesno naterali roditelji ili rodjaci ili su do toga došli nesvesno putem dečjeg opažanja okoline koja je organizovana prema potrebama dešnjaka. Kao posledica ovakvog preusmeravnja kod dece se javlja nervoza, problemi sa pisanjem, čitanjem i koncentracijom, smetnje u finoj motorici. Vrlo često se javlja i mokrenje u krevet i griženje noktiju.
” Ranije smo imali velike probleme, jer je dečak mokrio u krevet. Nikada nisam mislila da je to u vezi sa levorukošću.”
Jana Hampel, dečakova majka je oduševljena terapijom u savetovalištu. Franklinovi rezultati su vrlo vidljivi. Već posle nekoliko tretmana bez problema je rezao levom rukom, vukao linije kroz zadati lavirint. Dečak je sada opušteniji, zavoleo je crtanje i modeliranje.
Za dve nedelje Franklin polazi u školu i tad će se pokazai da li je proces preorijentacije na levu ruku sasvim uspeo.