Levica, večita opozicija svemu | Izbor iz štampe | DW | 12.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Levica, večita opozicija svemu

Stranka Levice je na kongresu održanom proteklog vikenda donela svoj program za parlamentarne izbore koji se održavaju u septembru. Evo izvoda iz karakterističnih tekstova kojima se na to osvrnula nemačka štampa.

Jedna od glavnih tema na kongresu Levice bilo je razmatranje uslova pod kojima bi ona pristala na učešće u vlasti. Jasno je da bi za nju to bilo moguće samo u okviru neke koalicije – ali, da li bi u tom slučaju ta stranka morala da izda neka od načela za koja se dosledno zalaže od svog osnivanja 2007? Njeni mogući koalicioni partneri bi mogli biti samo SPD i Zeleni, ali i u odnosu sa njima postoje konceptualni problemi koji vode u pitanje: da li u saradnji sa njima morala da učini previše ustupaka i „proda“ svoju socijalističku „dušu“?

Oko toga nisu složni svi članovi partijskog rukovodstva. Katja Kiping i Bernd Riksinger kao kpredsednici stranke voljni su da stupe u koaliciju sa SPD i Zelenima, dok je Sara Vagenkneht, kopredsednica poslaničkog kluba Levice u Bundestagu, načelno protiv takve kombinacije, pre svega zbog onoga što su pomenute dve stranke dosad pokazale svojim učešćem u vladi bilo na saveznom ili na pokrajinskom nivou.

Na ovom kongresu je frenetičnim aplauzom propraćen govor Sare Vagenkneht, koja smatra da bi ulazak u koaliciju sa SPD i Zelenima primorao Levicu na ustupke koji se kose sa načelima socijalizma. Ona je ukazala posebno na to da su Socijaldemokrate u poslednjih pet godina izdale sve principe socijaldemokratije na kojima je ta stranka nastajala, posebno kada je reč o pravima radnika. Dok je bila na vlasti zajedno sa Zelenima, za vreme bivšeg kancelara i šefa stranke Gerharda Šredera, SPD je 2003. uvela reformu socijalnog sistema i tržišta rada „Agenda 2010“, koja je zapravo značila uvođenje neoliberalne privrede na velika vrata.

Tom reformom, položaj radnika i sindikata je oslabljen a pomoć države građanima koji su izgubili posao je bitno smanjena. Sara Vagenkneht je na ovom kongresu ukazala da je SPD do danas sve više odstupala od ranijih socijalnopolitičkih i spoljnopolitičkih pozicija te da je to odstupanje čak ugrađeno u novi program te stranke – kao i  da on čak „ni predizbornim obećanjima više ne dovodi u pitanje socijalne užase od proteklih godina“. O kancelarskom kandidatu SPD Martinu Šulcu je rekla da samo nastavlja politiku koja je u drugim zemljama Evrope dovela do masovnog siromaštva i stagnacije pa i pada dohodaka u Nemačkoj.

„Na izborima se ne pobeđuje trčanjem za mejnstrimom“, rekla je Vagenknehtova, „već jasnim pozicijama“ – „dobra opozicija je“ po njenim rečima „još uvek bolja nego loša vlada“, utvrdila je, ne isključujući ipak svaku mogućnost saradnje sa SPD i Zelenima. Ona je, između ostalog, oštro kritikovala i NATO i Evropsku uniju, a podsmehnula se i kampanji okrivljavanja Rusije za sve promašaje zapadne politike – tako je, na primer, rekla da „nije Putin doveo Trampa“ na čelo države u SAD, već je do toga dovela nesposobnost Trampovih prethodnika da ponude ljudima perspektivu, kao i to što Demokrate nisu imale podesnog protivkandidata.

Hannover Bundesparteitag Die Linke

Zvezda Levice koja mnogima u samoj partiji staje na žulj: Sara Vagenkneht

Iz reagovanja štampe se vidi principijelna netrpeljivost prema svim političkim programima sa socijalističkim predznakom (stranka Levice se od svog osnivanja do 2014. zvanično nalazila pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka). Dnevnik Zidojče cajtung piše da „Levica ne samo što je na ovom kongresu donela program stranke, već je demonstrirala i veliko samopouzdanje (…) Vagenknehtova sledi moto: kad nas već niko ne voli, onda nema potrebe ni da se mi ulepšavamo za izbor partnera. Njen arogantan ton može biti enervantan, ali njena procena vremenskih prilika nije sasvim pogrešna. (…) Više od 40 odsto delegata u Hamburgu smatra da treba zaustaviti svako vojno angažovanje Nemačke u inostranstvu. To je previše da bi zajedničko vladanje sa SPD i Zelenima moglo da se pretvori u privlačan poduhvat.“

Frankfurter algemajne cajtung primećuje: „Levica traži od SPD povratak odgovornoj i pouzdanoj spoljnoj politici, a sama ne samo što hoće da sahrani zapadni odbrambeni savez već još i odbija da osudi rusku aneksiju Krima. Je li tako izgleda miroljubiva politika? A ako Bundesver više ne bude delovao u inostranstvu – hoće li nemačka pod vođstvom Levice samo posmatrati pogrome i genocid?“

Nedeljni Cajt na svom portalu u političkom programu Levice vidi same protivrečnosti: „Zahtev da se u borbi protiv previsokih kirija omogući i lišavanje imovine je srećom odbačen. Ova stranka hoće i da ukine tajne službe. (…) A mir je kao tema za Levicu važan samo kada treba kritikovati NATO i SAD. Kada je reč o Rusiji, ona se služi drugim aršinima: nije se našla većina koja bi osudila rusku aneksiju Krima. Na kongresu se neko vreme diskutovalo i o tome da li NATO treba ukinuti i da li Nemačka treba da se povuče iz tog saveza. Na kraju se ostalo na zahtevu da se NATO transformiše u kolektivni bezbednosni sistem sa Rusijom. Levica s pravom kritikuje prodaju nemačkog oružja Saudijskoj Arabiji. Ali, postoji sumnja u to da bi raspuštanje NATO dovelo do mira za koji se Levica tako vehementno zalaže. U preuzimanje odgovornosti u aktuelnoj međunarodnoj situaciji spada i obezbeđivanje stabilnosti i predupređivanje novih nesigurnosti.“

A internet-portal n-tv se posebno osvrnuo i na deo Levice koji smatra da bi „vladanje u kapitalizmu značilo prihvatanje kapitalističkih odnosa – i to odbacuje. To mišljenje u redovima Levice ne zastupa većina, ali zastupa ga jedna jaka manjina koja mora da se uzima u obzir. (…) I uopšte, Sara Vagenkneht. Govor kancelarske kandidatkinje Levice je pozdravljen većim aplauzom nego ostali (…) Ona u toj stranci ima ulogu koju je ranije imao Gregor Gizi: najveća je zvezda.“

priredio Saša Bojić

DW.COM

Reklama