Levičarska savest protiv levičarske akcije | Evropa | DW | 14.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Grčka

Levičarska savest protiv levičarske akcije

Tokom pomena za grčke žrtve nacističkog terora u mestu Distomo, jedna napadački raspoložena levičarska političarka pobrinula se za skandal. Ali onda se umešao nekadašnji borac iz pokreta otpora…

default

Manolis Glezos i Zoe Konstantopulu

To nije bilo u protokolu: nemački ambasador Peter Šof hteo je da položi venac na spomen-obeležje grčkim civilima, žrtvama nacističkog masakra iz Distoma, kada mu se na putu isprečila žena u crnom. „Vi nemate na to pravo. Nemačka treba da plati odštetu žrtvama“, zahtevala je levičarska političarka Zoe Konstantopulu, koja je, dok je bila i u koaliciji Siriza 2015, nakratko bila i predsednica parlamenta.

Nemačkom ambasadoru priskočio je u pomoć 94-godišnji Manolis Glezos, borac pokreta otpora. Ustao je iz prvog reda, uzeo Šofa za ruku i poveo ga da položi venac. Taj gest okupljena publika podržala je uzvikujući: Bravo! „Dete jednog zločinca, pa kakav god zločin da su počinili njegovi otac ili majka, nije odgovorno za njihove zločine“, rekao je veoma popularni heroj pokreta otpora nacističkoj okupaciji.

Levičarska borkinja

Zoe Konstantopulu oduvek je bila upečatljiva pojava: snažna figura, sa karakterisitčnom sklonošću ka raspravama i velikim znanjem iz oblasti prava. Borbenog duha i dovitljiva, ta renomirana pravnica zna kako da oduševi mlade birače i aktiviste. Nakon što su levičari 2015. u Atini došli na vlast, ta političarka Sirize izabrana je za predsednicu parlamenta. Odmah na prvoj sednici, pred celokupnom javnošću, upozorila je premijera Aleksisa Ciprasa da ju je sramota da se pridržava poslovnika Gornjeg doma. Očigledno se zabavljajući, Cipras je na to odgovorio širokim osmehom. Ali ono što je potom usledilo za mnoge više nije bilo zabavno. Cipras je napravio zaokret ka realnosti i najavio mere štednje, odnosno njihovo usvajanje u parlamentu jednom sedmično. Predsednica parlamenta mogla je samo da, koristeći se finesama poslovnika, uspori proces, ali i da ga spreči.

Pravnica uvek spremna na svađu, za reč se javljala i tokom rasprava o ličnostima koje treba postaviti na javne funkcije, kao i tokom izbora direktora državne televizije ERT. Konstantopulo jasno je stavila do znanja da se ne slaže s izborom kandidata i zatražila saslušanje koje je potrajalo čitavih deset časova. Posebno je bilo čudno kada je direktor ERT – koji je i danas na funkciji – pod znak pitanja stavio zabranu slobodne saradnje u javnom radijskom servisu. „Potreban nam je na primer štimer klavira za orkestar ERT, ali ne možemo nikog da nađemo jer nije dozvoljeno da zapošljavamo slobodne saradnike. To znači da mi moramo najmanje na godinu dana da zaposlimo nekog ko nam je potreban samo za štimovanje klavira“, požalio se tada kandidat za direktora. „Ako već imate stalni orkestar, onda vam je potreban i stalni štimer“, suvo je odgovorila Konstantopulu.

SS-Massaker im griechischen Distomo 1944

U masakru u Distomu u Grčkoj 1944. nacisti su ubili 218 stanovnika tog sela

Tajno oružje – odbor

Kao predsednica parlamenta često je pribegavala napadu, a njeno najomiljenije oružje bio je parlamentarni odbor. Odmah po preuzimanju funkcije, formirala je odbor koji je trebalo da ustanovi koji su grčki državni dugovi bili „nelegitimni“ i „u suprotnosti sa pravom“ i koje iz tih razloga ne bi trebalo vraćati. Pored toga, istražni odbor trebalo je da ustanovi ko su odgovorni za sva budžetska ograničenja poslednjih godina i da ih pozove na odgovornost. Jednom drugom odboru poveren je zahtev za odštetu od Nemačke zbog zločina iz Drugog svetskog rata. Ali podršku po tom pitanju ona na kraju nije dobila i zbog legendarnog borca pokreta otpora Manolisa Glezosa.

On je 1941. postao poznat kada je, zajedno sa svojim saborcem Apostolom Santasom, skinuo omraženu zastavu sa kukastim krstom sa Akropolja. Nakon rata, Glezos se angažovao u komunističkom pokretu, a kasnije i u drugim levičarskim strankama i grupacijama, sve dok 2012. u Sirizi pod Ciprasovim vođstvom nije pronašao svoju „političku domovinu“. Otada je on svojevrsna „savest grčkih levičara“. Imao je 92 godine kada je pažnju privukao kratkim gostovanjem u Evropskom parlamentu. On uvek tamo ima reč kada treba podsetiti na nemačke „ratne dugove“ i mizernu ekonomsku situaciju današnje Grčke. Međutim, njegov savez sa svađalački raspoloženom predsednicom parlamenta nije dugo trajao, jer je Konstantopulu iz protesta zbog politike štednje u leto 2015. napustila Sirizu. Nedugo zatim osnovala je svoj politički pokret koji se bori za „ukidanje demokratije“ u Grčkoj i koji, prema njenim sopstvenim izjavama, ima za cilj da dobije od Nemačke odštetu za nacističku okupaciju u Drugom svetskom ratu. Prema nekim anketama, njena stranka imao oko tri procenta podrške, odnosno nalazi se ispod izbornog cenzusa.

Pohvala za Glezosa sa najviših mesta

Ali Glezos i Konstantopulu sreli su se ponovo – na 73. godišnjicu masakra koji su počinili SS-ovci u grčkom mestu Distomo. Njihove reakcije mogle su i da ne budu različite: zbog neispunjenih zahteva za reparacijom, Konstantopulu je blokirala nemačkom ambasadoru put. Glezos se međutim iznenađujuće umešao i omogućio ambasadoru da položi venac. Zbog toga je dobio pohvale s najviših državnih funkcija. „Manolis, ti si svima nama pokazao kako treba da se drži pravi predstavnik pokreta“, rekao je grčki predsednik Prokpis Pavlopulos.

Konstantopulu pak opravdava svoj postupak i napada svog političkog saborca. „Svojim sopstvenim rukama Manolis Glezos je zastavu okupatora spustio na spomenik žrtvama“, rekla je bivša predsednica grčkog parlamenta. I to verovatno nije bila njena poslednja protestna akcija.

Reklama