Lenjinova bolest
3. jul 2004.Decenijama se šaputalo da je Lenjin, osnivač partije boljševika i sovjetske države, bolovao od sifilisa.Najnovije istraživanje te glasine pretvorilo je u dijagnozu.
U članku koji je objavljen u časopisu ”Juropien džornal ov neurolodži” trojica izraelskih lekara iznose niz podataka koji ukazuju da se Lenjin zarazio negde u Evropi mnogo godina pre Oktobarske revolucije 1917.te.Nedugo nakon pobede boljševika bolest se pojačala da bi na kraju onesposobila Lenjina i dovela do njegove smrti 1924.te godine.
Ideja nije nova.Uprkos svim nastojanjima bivše sovjetske države da gotovo obogotvori Lenjina odavno se šaputalo da centralna ličnost sovjetske istorije boluje od ove seksualno prenosive bolesti.U upravo objavljenom članku izraelski lekari citiraju beleške lekara koji su Lenjina lečili u evropskim zemljama i Sovjetskom Savezu i rezultate lekarskih pregleda i autopsije.
”Ukoliko bi izostavili Lenjinove ime sa izveštaja o toku bolesti i dali ga neurologu, stručnjaku za zarazne bolesti, on bi postavio dijagnozu – sifilis”, kaže Vladimir Lerner iz medicinskog centra Be*er Ševa u Izraelu.Istina, pojedini naučnici su rezervisani.Tako Robert Konkvest sa Stenforda kaže da je u Rusiji bilo glasina o svemu, pa ih je bilo i o Lenjinovoj bolesti, dok Gregori Friz, profesor istorije na univerzitetu Brendels, smatra da izraelskim lekarima nedostaje krunski dokaz da je Lenjin zaista bolovao od sifilisa.
Autori istraživanja to priznaju, ali navode niz indicija koje idu u prilog njihovoj tezi.Lenjin je umro u 53.ćoj godini.Kao uzrok smrti navodjeni su šlog, cerebralno krvarenje, sifilis, iscrpljenost, cerebralna arterioskleroza od koje je umro i njegov otac.Problem sa sifilisom je što su njegovi simptomi slični sa simptomima mnogih drugih bolesti tako da ga neki lekari zovu ”velikim imitatorom”.
Infekciju izaziva bakterija "treponema spirohete" i prvo se pojavljuje plik iz koga se ona onda širi po organizmu, uključujući i mozak.Po pravilu pojavljuju se temperatura i osip.Bolesnik od sifilisa godinama varira izmedju bolesti i osećanja da je zdrav.Kada se ispolje, simptomi sifilisa mogu biti ozbiljni – neki od njih su glavobolja, nervni i stomačni poremećaji, bol u mišićima ili zglobovima.U kasnoj fazi, često dvadeset i više godina posle infekcije, raspoloženje bolesnika varira i smenjuju se periodi kreativnosti i depresije, letargije i demencije.Kardiovaskularna oštećenja mogu dovesti do paralize, aneurizme ili šloga.Sve dok nije usavršena terapija penicilinom u Drugom svetskom ratu bolest je bila neizlečiva.
Lenjinovo oboljenje u najmanju ruku liči na sifilis, jer je mesecima imao nesnosne migrene, osećaj mučnine, patio je od nesanice i bio delimično paralisan.Prema jednom od njegovih biografa dva puta je tražio otrov kako bi prekratio muke.U vreme kada je Staljin spletkario kako bi preuzeo kontrolu nad komunističkom partijom Lenjin je naizmenično bio lucidan i nesposoban.
Naravno, komunistička partija zabranila je da se objavljuju detalji o Lenjinovoj bolesti i mnogi podaci postali su dostupni tek posle sloma Sovjetskog Saveza.Povodom najnovijeg istraživanja Debora Hajden, autorka knjige o sifilisu i njegovim posledicama, ukazuje da su Lenjina pregledali najveći stručnjaci za tu bolest. Otkriveno je i da je Lenjin uzimao neko vreme salvarsan, lek za sifilis.Kako lek ima veoma negativna propratna dejstva, Hajdenova kaže da je sifilis mogao biti jedini razlog da se Lenjinu prepiše salvarsan.