„Legendarna homofobija“ Azerbejdžana i Srbije

U tekstu o odnosima Srbije i Azerbejdžana te Izboru za pesmu Evrovizije, Arsenijević objašnjava zašto se u centru Beograda nalazi spomenik „legendarnom predsedniku Azerbejdžana“ Hejdaru Alijevu, koji je preminuo 2003, ali se još uvek pamti rat za koji je bio odgovoran, sa oko 30.000 mrtvih i oko milion prognanih. Ali, Alijev je platio renoviranje „gradskog parka“ u Beogradu, a Azerbejdžan „poseduje naftu i zemni gas koji su potrebni Srbiji“. Zato „južnokavkasko-zapadnobalkansko prijateljstvo nikoga ne treba da čudi“, piše Arsenijević, uvodeći u nastavku i neke druge elemente koji su zajednički Srbiji i Azerbejdžanu: obe zemlje su pobedile na Izboru za pesmu Evrovizije; osim toga, „u Srbiji, kao i u Azerbejdžanu, vlada klika beskrupuloznih novobogataša, s tom razlikom što je Srbija bankrotirala, a Azerbejdžan je sve bogatiji“.

Obe zemlje su, piše u komentaru, poznate po korupciji koja je zahvatila sve pore društva, kao i po tome što su branile sporne teritorije (Nagorno-Karabah, odnosno Kosovo) krvavim ratovima koje su na kraju gubile (baš kao i teritorije); obe zemlje su u grčevitoj potrazi za modernim identitetom, a istovremeno i svaka na svoj način nesposobne da se oslobode svoje nedemokratske prošlosti. Jer, u oba društva postoji temeljni nedostatak u shvatanju ljudskih prava a njihova homofobija „je legendarna“. U nastavku, Arsenijević se osvrnuo na pobede Srbije i Azerbejdžana na Pesmi Evrovizije, koju naziva „zlatnim rudnikom neukusa“, uz razumevanje za popularnost tog takmičenja u ove dve države: „Što se više udaljavamo od centra Evrope ka njenim obodima, i takozvane ’evropske vrednosti’ su sve bleđe“, a „strast za evrovizijsko takmičenje je sve veća.“

Kada je reč o beogradskoj organizaciji tog takmičenja 2008, Arsenijević piše da su Beograđani tada pokazali da „privremeno mogu da poštuju evropske vrednosti“, jer su se tih dana ponašali korektno iako su „manično homofobni“. Ali, već na sledećoj Paradi ponosa, učesnici su brutalno napadnuti, a napali su ih uobičajeni „ultradesničari i huligani koje su predvodili popovi Srpske pravoslavne crkve, a aplauzom hrabrili prolaznici.“ Podsećajući na loše stanje ljudskih prava u Azerbejdžanu, Arsenijević postavlja pitanje: sme li takva zemlja uopšte da organizuje jednu tako veliku i važnu evropsku manifestaciju? – ne mogavši da se seti da je neko takvo pitanje postavljao 2008. u vezi sa Srbijom. Kada je reč o samoj Evropesmi, ona je za poznatog pisca „duboko antievropska manifestacija, jer propagira konzervativnu, beskrajno konvencionalnu i zatupljujuću estetiku“, i to ne samo muzičkim doprinosom: „Ona podržava stanje duha i pogled na svet u kome se, uz neophodno mahanje državnim zastavama, vehementno polaže na nacionalni i etnički element“. „Evrovizija dolazi u Baku“, to je za Arsenijevića – „susret kuge i kolere.“

List Tririšer folksfrojnd (Trir) prenosi članak koji je za agenciju dpa napisao Gregor Tol, u kome se podseća da je sutra (24.4.2012) tačno 30 godina otkako je Nemica Nikol pobedila na Pesmi Evrovizije, 24. aprila 1982. u britanskom Herogejtu. Autor prenosi reči same Nikol iz najnovijeg intervjua za dpa, u kome ona kaže da joj se današnje takmičenje za Pesmu Evrovizije ne dopada jer joj „svi učesnici izgledaju nekako isto, pre svega – žene: najčešće su plavokose, imaju kratke suknje i duboke dekoltee.“ Nikol je svoj najnoviji album objavila 16. marta, a u njemu se obraća ljudima „koji uvek pomažu drugima ili teško rade za druge ne misleći pri tome na sebe i na sopstvene želje, i tako puštaju da ih drugi iskorišćavaju.“

Nikol inače nije oduševljena načinom na koji Nemačka bira svoje predstavnike za evrovizijski festival: „Smatram da je u principu dobro da publika odlučuje ko će to biti, a ne neki žiri u kome sede neki urednici, muzički urednici ili ko god još sve ne, jer takvi nisu uvek bliski narodu.“ Doduše, njoj bi bilo milije kada audicija ne bi trajala nekoliko nedelja, već kada bi sve bilo odlučeno u jednoj jedinoj emisiji. O ovogodišnjem nemačkom predstavniku romanu Lobu kaže da „dobro izgleda“, sve i ako nije baš imala vremena da se pozabavi i njegovom pesmom.

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević