Legalna korupcija koja ugrožava prirodu | Politika | DW | 08.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Legalna korupcija koja ugrožava prirodu

Zakonom propisanim ekspertizama uticaja na životnu sredinu uoči novih građevinskih projekata u Hrvatsko – još uvek se manipuliše. Cilj je formalno zadovoljavanje i suštinsko gaženje javnog interesa.

Zakonom propisanim ekspertizama uticaja na životnu sredinu uoči novih građevinskih projekata u Hrvatsko – još uvek se manipuliše. Cilj je formalno zadovoljavanje i suštinsko gaženje javnog interesa.

Iza brojnih slučajeva planiranih građevinskih projekata – energetskih, infrastrukturnih, turističkih – u hrvatskoj javnosti se upadljivo često ističe problem tretmana stručnih studija o uticaju na životnu sredinu. Oko tih ekspertiza se lome koplja jednako žestoko među pojedinim ministrima ili među investitorima i ekološkim udruženjima, bilo da je reč o hidroelektrani Ombla i termoelektrani Plomin III, ili o golf terenima kod Motovuna i Vranskog jezera.

Stručne studije o uticaju na ekologiju neophodan su element koji prethodi gradnji, a njihova funkcija jeste uvođenje stručne i šire javnosti u proces odlučivanja o projektu i (ne)prihvatljivim posledicama u okolini. Hrvatska ima relativno dugu tradiciju ekspertiza, još od sredine osamdesetih godina prošlog veka i, dakle, nekadašnje države SFR Jugoslavije, ali je takođe hronično opterećena raznim manipulacijama u ovom postupku.

Prema rečima predsednika udruženja „Eko Kvarner“ Verana Piršića u jednoj prošlogodišnjoj raspravi, Hrvatsku muči sistemska greška – pritisak investitora na ovlašćenog izrađivača studije koji u praksi postaje zavisan od profita onog ko ga izabere za saradnju, a plaća i ukupan projekat i samu studiju. Na internet stranama Ministarstva zaštite životne sredine, inače, navodi se četrdesetak kuća s državnom licencom za izradu te studije. Drugi je nedostatak sistema činjenica da se ozbiljniji prigovori građana, kao i nevladinih udruženja ili stručnih ustanova, a koji se prikupljaju tokom javne rasprave, u obzir uzimaju drastično retko.

Sistem s ugrađenom greškom

Kroatien Umwelt Ivo Lucic

Ivo Lučić: "Legalni kanal za korupciju."

Ivo Lučić, novinar i nevladin ekološki aktivista karstolog (stručnjak za kršna područja), vrlo je kritičan prema celokupnoj praksi stručnih studija o uticaju na životnu sredinu. „Od jednog izuzetnog mehanizma koji bi nalik protezi trebalo da prilagodi projekt krajnjem korisniku, uzimajući u obzir ekološki i socijalni kontekst, studije su se profilisale u legalni kanal za korupciju“, rekao je Lučić za Dojče vele.

Lućić naglašava da izrađivači studija itekako imaju razloga za zabrinutost u slučaju da moraju izneti podatke koji ne odgovaraju naručiocu; takvi dospevaju na loš glas među investitorima i dugoročno ugrožavaju sopstvenu egzistenciju. Usled odnosa regulisanih tim faktorima, studije se „friziraju“ ili se – u slučaju nečije neposlušnosti – ignorišu te izvrdavaju u daljem postupku. Nažalost, pri tom ulogu negativca preuzima i državna izvršna vlast.

Čačića ne zanima životna sredina

Kroatien Umwelt Zeljka Ljeljak-Gracin

Željka Ljeljak-Gracin: "Javno mnjenje se ne uzima u obzir."

Primera je mnogo, ali zadržimo se na već pomenutima. Vlada ne želi da uzme u obzir nova naučna saznanja o području izvora Omble kod Dubrovnika, već se drži studije iz pretprošle decenije koja ide na ruku investitoru, Hrvatskoj elektroprivredi. Pri tom su kroz dovršeni postupak jednostavno odbačeni – snagom jačeg – ekspertski nalazi o bogatom i svetski raritetnom živom svetu u podzemlju izvorišta.

Ekološki štetnom proektu golf-igrališta kod Motovuna isprečila se bila supervizija Komisije za procenu stručne studije pri resornom ministarstvu, ali predsednik toga tela Velimir Šimičić je tad smenjen po kratkom postupku i ukazu ministarke Marine Matulović-Dropulić. Njegov naslednik je dao zeleno svetlo golfu, ali projekt je prošle godine ipak pao na Upravnom sudu kao poslednjoj nadležnoj instanci. Nameru gradnje golf-terena uz sami rub Parka prirode Vransko jezero, pak, podržao je pre dve godine tadašnji državni tužilac Nikola Ružinski, koga su novinari potom zatekli u evidentno koruptivnom odnosu s investitorom.

Minulog proleća stanje u pripadajućem sektoru nastojala je da reši nova ministarka zaštite životne sredine Mirela Holy, ali je nedugo zatim ona faktički oterana s te dužnosti. U medijima se najčešće ističe da je pravi uzrok njenog odlaska sukob s potpredsednikom vlade Radimirom Čačićem, glavnim zagovornikom obimnih novih projekata bez obzira na sporne studije o uticaju na ekologiju.

Perspektiva novog zakona

Radimir Cacic

Radimir Čačić - odobrava sve projekte

Novim predlogom Zakona o zaštiti životne sredine, koji još nije poslat u saborsku proceduru, između ostalog pokušava se uspostavljanje pravila kojim bi samo ministarstvo moglo da bira autore buduće studije o uticaju nekog projekta na životnu sredinu. Željka Leljak-Gracin, pravnica Zelene akcije koja je učestvovala u izradi nacrta zakona, smatra da mehanizam državno-institucionalne zaštite životne sredine treba ojačati, kako više ne bi bio tek mrtvo slovo na papiru: „Još uvek se javnost od nadležnih osoba tretira kao objekat kojem možda treba dati informaciju, ali čija se volja ne uzima u obzir.“

Leljak-Gracin ukazala nam je i na najnoviji slučaj iz te problematike: oko gradnje novog postrojenja Plive uz vodocrpilište Šibice kod Zaprešića, vođena su dva postupka, za izradu studije uticaja i za ekološku dozvolu. U prvom su komentari raznih udruženja i građana, ali i fakulteta, otklonjeni s tumačenjem da im je mesto u drugom, da bi u drugom postupku – gde je većina primedbi ponovljena – bili odbačeni s naznakom da su već bili predmet prvog. I takva priprosta metoda izneveravanja javnog interesa može se nekom činiti komičnom, no teško da više može biti smešna tako uobičajena i već otrcana praksa.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević