Lako je sitom bacati hranu!

U parku ispred jednog od vodećih univerziteta u Londonu -School of Oriental and African Studies - na vlažnoj travi, tridesetak studenata okupilo se na pikniku. Kuskus začinjen kurkumom, na šargarepi i grašku, uz to zreo avokado, a kao predjelo suši. Švedski sto izgleda privlačno. A ne košta ni penija. "Imamo masu upakovanih sendviča koje sam juče uzeo u malom kafiću u Londonu, ogromnu kutiju sira, koju je jedna samoposluga izbacila napolje, zato što mu je istekao datum upotrebe", kaže jedan student.

Pobuna protiv potrošačkog društva

Studenti sebe nazivaju „roniocima po smeću“ zato što ne prezaju od toga da iz smeća vade bačene namirnice. To je neka vrsta pobune protiv potrošačkog društva. Vrlo omiljena kod siromašnih studenata. Premijer Gordon Braun upozorava: "Svako britansko domaćinstvo u proseku nedeljno baca namirnice u vrednosti od osam funti (devet evra). Naravno, globalna kriza oko ishrane iziskuje globano rešenje. Ali, ne bi škodilo ni da se u vlastitoj zemlji krene dobrim primerom".

Bogati se rasipaju, siromašni gladuju

U bogatim evropskim zemaljama i u SAD između 30 i 50 odsto hrane završi u kontejneru, kaže Tristram Stjuart, absolvent elitnog univerziteta Kembridž. On je i farmer i autor pomenute knjige“Smeće". "Istovremeno milijardu ljudi u svetu gladuje. Sa onim što bogate zemlje bacaju, mogli bismo ishraniti sve te gladne. Skupa hrana se baca, još više se stvara efekat staklene bašte. Seče se još više šuma, da bismo proizvodili još više hrane i još više bacali…"

Tristram Stjuart sedi u menzi i zamišljeno meša kašičicom po šolji kafe. U poslednjih 40 godina, hrana je u zapadnim zemljama postajala sve jeftinija. Istovremeno je nastalo urbano društvo, ljudi su se udaljili od procesa proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Supermarketi imaju glavnu reč- u Velikoj Britaniji oni drže tri četvrtine tržišta životnih namirnica. "Menadžeri velikih lanaca supermarketa koje sam intervjuisao, manje ili više, priznaju da namirnice koriste kao božićnu dekoraciju. Oni pune regale kako bi bili dupke puni. Kada vidiš kutije pune šargarepa, pravih kao sveće, seti se da je seljak morao da baci 30 odsto svog povrća zato što supermarket nije prihvatio povrće koje nije po normi".

Autori: R. Rah / M. Veljković

Odg. urednica: I. Ivanović