Lajanje na nemačkom!

Sve te zvuke pokušavaju da dočaraju Nemci Peter i Či Vit. Za početak, kako izgleda kada nemački ovčari i šnauceri zalaju na svom maternjem jeziku?

„Vau, vau“

Mačke nisu mnogo maštovite…

„Mjau“

A ni krave…

„Muuu“

Ali zato petao jeste, jer on ne kukuriče nego kaže:

„Kikiriki“

Onda velika životinjska dilema: kako se oglašava koza?

„Meee“

A ovca?

„Meee“

Čekaj malo… pa kako i ovca i koza mogu da mekeću!? Zašto ovca ne bleji? „Mislim da Nemci baš ne čuju razliku između ovce i koze“, kaže Či Vit.

Nemci nisu mnogo maštoviti ni kada je teranje životinja u pitanju… Umesto „čibe“, „pis“, „šic“ i „iš“, oni jednostavno kažu…

„Ššš, ššš“

E sad dosta su rafiniraniji kada su u pitanju kapi vode, valjda zato što često pada kiša…

„Plin, plin – tako se čuje jedna kap vode. A ‘pleča, pleča’ – tako se čuje mnogo vode, recimo kada je kiša ili kod vodopada“, kaže Či.

I kada su u pitanju zvona

„Malo zvono koje se drži u ruci se čuje ‘klingelingelin’, a veliko zvono, recimo crkveno ’dong, ding-dong!’“

Međutim, pravi interkulturalni šok nastaje kada shvatite da Nemci ne jauču! Ne, nisu oni poput Starog Vujadina koji bez glasa trpi sve muke na koje je stavljen… Jednostavno, kukaju drugačije:

„Nemci kažu ’aua’. Japanci recimo kažu ’itaj’ što bukvalno znači ‘boli me!’ Kinezi kažu ’a-ja’“, objašnjava Či koji je kineskog porekla, a studirao je u Japanu.

Pri skoku, Nemci kažu „hop“, a slično Srbima dočaravaju i zvuk motora. „Vrrrrum ili brrrr“.. Mercedes tu nije privilegovan..

Autor: Nemanja Rujević

Redakcija: Jakov Leon