„Kultura dobrodošlice“ u Nemačkoj i osećaj trajne krize

Kotbus je grad sa 100.000 stanovnika, oko sat ipo vožnje i od Berlina i samo nekoliko koraka od poljske granice. Postao je centar ukrajinskog egzodusa u Nemačku:

Kroz grad je prošlo mnogo od sada već oko milion izbeglica registrovanih u Nemačkoj. A u Kotbusu je, prema gradskoj statistici, smešteno njih oko 1.500.

Imamo prostora za smeštaj izbeglica, ali ništa više od toga, jer, stanovanje je samo početak dugog i skupog procesa integracije izbeglica - rekli su zvaničnici Kotbusa za DW, dodajući da prostor za život ovde nije toliki problem kao u mnogim drugim delovima zemlje.

Problem je sve osim smeštaja

Ukrajinske izbeglice u Kotbusu žive u stanovima, iako nisu svi namešteni, a ne u prihvatnim centrima. Veći izazov za Kotbus je integracija pridošlica u gradski život, posebno u smislu pružanja adekvatnog obrazovanja i zdravstvene zaštite.

S obzirom da je trećina ukrajinskih izbeglica školskog uzrasta, to znači da je u školski sistem trebalo brzo uključiti oko 500 dece i mladih ljudi, različitih nivoa obrazovanja, jezičkih sposobnosti i ratnih trauma.

Gradu nedostaju prevodioci i osoblje koje bi pružilo dodatnu pomoć, i oslanja se na pomoć volontera i humantarnih organizacija. Lekarske ordinacije se bore da opsluže svoje redovne pacijentie i ratne izbeglice.

Kotbus je rekao - ne možemo više ovako

Kotbus se našao u fokusu medija srednim oktobra, kada je objavio da više neće primati izbeglice i zahtevao „pravedniju” raspodela izbeglica na nacionalnom i evropskom nivou.

„Nemačka je u celini veoma bogata, ali to bogatstvo nije ravnomerno raspoređeno", rekao je za DW Jan Glosman, portparol gradonačelnika. Ni izbeglice nisu ravnomerno raspoređene, kažu pokrajinski i lokalni zvaničnici širom Nemačke.

Najava Kotbusa nije izazvala „nikakav zvaničan odgovor" pokrajinskih ili saveznih vlasti, rekao je Glosman.

„Oni nemaju plan", rekla je misleći na vladu Nemačke, Stefani Kajgusuz-Šurmann, šef odeljenja za obrazovanje i integraciju u Kotbusu.

Ona je takođe kritikovala lošu koordinaciju na nivou EU. Poljska i Nemačka primile više od milion ljudi iz Ukrajine, dok je Francuska - druga po veličini članica EU po broju stanovnika i BDP - primila samo nešto više od 100.000.

Grad se zauvek promenio

Kotbus, koji je bio u DDR-u, doživeo je prilično veliki preokret u decenijama od ponovnog ujedinjenja Nemačke. Ima reputaciju ekonomske inertnosti i važi kao leglo krajnje desničarske i nativističke aktivnosti. Novi gradonačelnik je iz redova SPD, ali je na lokalnim izborima ovog meseca kandidat AfD osvojio skoro trećinu glasova.

Istovremeno, migracija je promenila demografiju grada. Kada je Enas Taktak stigao iz Homsa u Siriji, 2014. - manje od 4,5% stanovništva Kotbusa bilo je rođeno u inostranstvu. Danas, ne-Nemci čine mnogo više od 10 odsto stanovnika: ima ih 11 000, a od toga polovina prima socijalnu pomoć.

Promena je očigledna po broju arapskih supermakreta u centru grada, grupama mladih ljudi koji ćaskaju na arapskom i drugim centralnoazijskim jezicima, i ženama u maramama koje kupuju na pijaci.

„Žalosno je" što je grad najavio svoju nameru da zaustavi dolazak izbeglica, rekao je on za DW.

Ovaj 24-godišnjak radi na pola radnog vremena u jednoj od malih humanitarnih organizacija koje pomažu izbeglicama, odnosno vlastima da popune praznine.Te praznine, rekao je Taktak, prevazilaze akutne krize koje proističu iz uzastopnih ratova i nestabilnosti na Bliskom istoku i sada u Ukrajini.

„Pokrajina mora da razmotri zašto su resursi tako tanki. Svi znamo da je obrazovni sistem u Brandenburgu loš. To nije zbog izbeglica", reko je Taktak.

Migraniti i izbeglice - u nadležnosti pokrajina

U Nemačkoj je tema migracija uglavnom stvar pokrajina. Raspodela se zasniva na algoritmu koji uzima u obzir populaciju pokrajine i poreske prihode.

To na primer znači da gusto naseljena i relativno bogata Severna Rajna-Vestfalija na zapadu prima oko 21 odsto izbeglica, dok Brandenburg, gde se nalazi Kotbus, prima 3 odsto.

Formula možda funkcioniše na papiru, ali do početka septembra, 12 od 16 nemačkih pokrajina prijavilo je da su dostigle svoj maksimum.

Sastanak između pokrajinskih i saveznih vlasti ranije ovog meseca imao je za cilj da premosti rastuću podelu. Nensi Fezer, savezna ministarka unutrašnjih poslova, najavila je više smeštaja za izbeglice, ali nije obećala više novca niti iznela plan za naredne mesece. Očekuje se da će ti detalji biti izneseni na sastanku zakazanom za početak novembra.

Avganistanci, Iranci, ruski dezerteri

Dok se priliv potražilaca azila smanjio nakon izbijanja rata, zahtevi za azil su i dalje veći nego u istom periodu prethodnih godina.

„Već smo primili više izbeglica nego u rekordnoj 2015. godini", rekao je za DW Gerald Knaus, predsedavajući Evropske inicijative za stabilnost. „Jedan od ciljeva ruskog rukovodstva je da gađa kritičnu infrastrukturu i civilne centre kako bi naterao više ljudi na bekstvo."

Tome treba dodati moguće povećanje dolazaka iz Avganistana, Irana i ruske dezertere. Nemačka i EU moraju da budu „spremne", dodao je Knaus.

Osećaj trajne krize

Dok zvaničnici i humanitarne grupe u Nemačkoj kažu da su u boljoj poziciji da se bave izbeglicama nego 2015. kada je oko milion ljudi stiglo sa Bliskog istoka i delova centralne Azije, još uvek se oporavljaju od pandemije, koja je pogodila obrazovni i medicinski sistem.

Energetska kriza i istorijska inflacija takođe su velika briga, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu, iako su više cene dovele i do povećanja poreskog prihoda na svim nivoima vlasti, navodi Ministarstvo finansija.

Ipak, čitav ovaj niz događaja doveo je do osećaja „trajne krize", rekao je Glosman.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.