1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kuda ide Slovenija s Janšom na čelu?

Norbert Mapes-Nidik
29. maj 2020.

Treći mandat Janeza Janše na mestu premijera mogao bi da bude turbulentniji nego prethodni. Slovenija se sve više polarizuje, a u spoljnoj politici su veze sa Orbanovom Mađarskom sve jače.

https://p.dw.com/p/3cxL3
Foto: picture-alliance/AP Photo/M. Leskovsek

„Uskoro ćemo biti najbolji u borbi protiv korone“, poručila je preko Tvitera novinarka Eugenija Karl. I nastavila u istom, sarkastičnom tonu: „99,9 odsto stanovnika podržava vladu. Postajemo druga Švajcarska, bez korupcije, bez nezaposlenosti“.

Povod za taj tvit nisu velika očekivanja od nove slovenačke vlade, već činjenica da Janšina vlada kadrovskim promenama u Državnim statističkom zavodu sebi očigledno želi da stvori izglede za, ne samo jednu novu i lepu Sloveniju, već i za novu, lepu statistiku.

-pročitajte još: Napadi na novinare u Sloveniji

Slovenačka „noć dugih noževa“

Janez Janša (61) je nešto više od dva meseca na vlasti. Preuzeo ju je tačno na početku korona-restrikcija. Istog dana su, u nekoj vrsti nove slovenačke verzije „Noći dugih noževa“, pale glave u vojsci, policiji i vojnoj tajnoj službi. Usledili su i drugi državni službenici na najvišim pozicijama. Ali najvažnije bojno polje nekadašnjeg novinara Janše su – mediji.

Janšina vlada formirana je uz pomoć malih stranaka s desnog spektra
Janšina vlada formirana je uz pomoć malih stranaka s desnog spektraFoto: AFP/J. Makovec

Kada su mediji otkrili da je novi ministar zdravlja Zdravko Počivalšek, prilikom nabavke zaštitnih maski prednost dao jednom „prijateljskom“ poduzeću, Janša je odmah započeo rat protiv „izdajnika domovine“, „Jugofila“, „komunista“ i „Udba-mafije“. Kako ti udarci izgledaju, svojevremeno je na sopstvenoj koži iskusila i novinarka Slovenačke televizije Eugenija Karl, koju je Janša jednom prilikom nazvao „kurvom koja naplaćuje 30 do 35 evra“. To on sme i u budućnosti da radi. Ovih dana je Slovenački vrhovni sud zaključio da novinari moraju da istrpe takve uvrede upućene od strane političara.

Partizani i domobrani

Takav neumereni ton prati slovenačku politiku od samih početaka. Nezavisnost su 1991. zajednički izborili komunistički i antikomunistički tabor, ali uskoro je usledio raskol – zbog toga što su komunisti ostali na vlasti, antikomunistička manjina osećala se prevarenom.

Ton se zaoštravao sa svakim izbornim porazom koji je opozicija doživljavala od komunista. Prvi predsednik Slovenije Milan Kučan odjednom je u očima opozicije postao „staljinista“ i bio upoređivan sa Slobodanom Miloševićem, iako je upravo on bio jedan od onih koji su se usprotivili beogradskom diktatoru, čime je i započeo proces raspada Jugoslavije. Slovenačka komunistička partija pod Kučanom bila je i ta koja nije proganjala disidente i štitila ih je od progona.

Glavna svađa između dva tabora se vodi – slično kao i u Hrvatskoj – oko Drugog svetskog rata. Leve i levo liberalne političke snage koje su proizišle iz komunističkog pokreta, trude se da očuvaju pozitivno sećanje na partizanski pokret. Za njih je Jugoslavija bila samo jedan neophodni stepenik na putu ka nezavisnosti Slovenije. Desnica se poziva na slovenačke domobrane koji su sarađivali s italijanskim i nemačkim okupatorima.

Javnim diskursom dominira borba oko spomenika, masovnih grobnica i počasnih vodova. Ekonomske kontroverze oko privatizacije i stranih investicija tu igraju nebitnu ulogu. Slovenija je od svih bivših komunističkih zemalja koje su zajednički 2004. pristupile Evropskoj uniji imala primanja najbliža proseku EU.

Od disidenta do nacionaliste

Janez Janša, koji osamdesetih kao novinar „Mladine“ važio za glavnog slovenačkog disidenta koji je zbog svog rada završio i u zatvoru, nakon proglašenja nezavisnosti razvio se u lidera desnice, a njegova stranka, koja se u početku nazivala socijaldemokratskom, postala je stecište nacionalista. Njegova Slovenačka demokratska stranka (SDS) nikada nije osvojila više od 30 odsto na izborima. S druge strane političkog spektra, levica je stalno proizvodila nove stranke i lidere koji su potom nestajali nakon jednog izbornog perioda.

Janša je na vlast 2004. i 2012. dolazio samo kada bi se u levo-liberalnom tabor toliko međusobno posvađali, da nisu bili u stanju da formiraju vladu. Uzrok svađa najčešće su bile optužbe za korupciju. Ali i Janšin tabor se često spotiče o koruptivne afere.

Nakon bezbrojnih previranja, levica i liberali su doduše i dalje jaki, ali većina, kako smatra mariborski politikolog Boris Vezjak, postaje sve nesigurnija. Nakon izbora 2018. još jednom političaru s levog tabora, glumcu Marjanu Šarecu, pošlo je za rukom da formira manjinsku vladu, ali se ona, nakon brojnih svađa, raspala početkom godine. Početkom marta, Janša je uspeo da okupi parlamentarnu većinu šarenom koalicijom: osim njegove SDS, tu su još i katolička Nova Slovenija, Stranka penzionera na čijem čelu je 48-godišnja (!) Aleksandra Pivec, te ostaci nekadašnje vladajuće stranke bivšeg premijera Mire Cerara.

Janez Janša i Viktor Orban
Janez Janša i Viktor OrbanFoto: picture-alliance/EPA/STR

Janša i Orban – jake veze

Za očekivati je da će male stranke, koje pre svega interesuju pozicije, ostati u toj koaliciji. Nakon izbegličke krize 2015, Janšine tirade protiv stranaca, homoseksualaca i Evropske unije nailaze na sve manje kritika i u levom taboru koji još uvek ima najviše pristalica među Slovencima.

Na spoljnopolitičkom planu, Janša se orijentiše u smeru Orbanove Mađarske, čiji premijer u poslednje vreme nastoji da isplete čvrstu i uticajnu mrežu u regionu. Orbanov Fides gaji dobre odnose s nacionalistima u Severnoj Makedoniji, a nastoji da se sve više približi i Srbiji, koja pod Vučićem sve brže plovi u autokratske vode. S Oliverom Varheljijem, kao novim komesarom EU za proširenje, položaj Budimpešte u regionu je ojačao. To bi moglo da se oseti već sledeće godine kada Slovenija, kao prva zemlja s vladom iz orbite Viktora Orbana, bude preuzela predsedavanje Evropskoj uniji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android