Kućna nega: poboljšanja za negovateljke zahvaljujući pandemiji? | Evropa | DW | 10.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Kućna nega: poboljšanja za negovateljke zahvaljujući pandemiji?

Preko 600.000 negovatelja radi na crno u Nemačkoj. Većina su žene i gotovo sve dolaze iz istočne Evrope. Jedna zakonska reforma bi sada trebalo da poboljša njihov status.

Kućna nega - porodica to ne može sama

Kućna nega - porodica to ne može sama

Preko 600.000 negovatelja radi na crno u Nemačkoj. Većina su žene i gotovo sve dolaze iz istočne Evrope. Jedna zakonska reforma bi sada trebalo da poboljša njihov status.

Bez nemačkog radnog ugovora, bez nemačkog zdravstvenog osiguranja, slaba plata i to u gotovini. Preko 600.000, mahom žena, uglavnom iz Poljske ali i Slovačke, Rumunije i Bugarske, rade u Nemačkoj kao negovateljke. Brinu o starijim Nemcima, uglavnom žive u istim domaćinstvima. Bez tih žena bi nemački sistem kućne nege bio u velikom problemu. I pored toga, većina tih žena službeno ne postoji.

Prema nekim procenama 90 odsto kućne nege u Nemačkoj se odvija ilegalno. Tri četvrtine od 4,1 miliona osoba kojima je potrebna tuđa nega žele da ostanu kod kuće. Potražnja za negovateljima je velika, ali se do sada ni jedna nemačka vlada nije odvažila da reguliše taj sektor. Zato tržištem vladaju ilegalne posredničke agencije koje se ne pridržavaju pravila o minimalcu i socijalnim davanjima.

"Oblik zapošljavanja u kojem osoba živi i radi u kući poslodavca u Nemačkoj još nije regulisan i zato ni nema pravne sigurnosti za negovateljke sa istoka Evrope", kaže Frederik Zebom, direktor nemačkog Udruženja za kućnu brigu i negu (VHBP).

Pritom je neprijavljeno zapošljavanje, bez prijave, što sa sobom donosi izbegavanje plaćanja u blagajne socijalnih osiguranja, kazneno delo, podseća Zebom. On smatra da je oko 300.000 porodica koje u toj sivoj zoni zapošljavaju negovateljke, svesno da krše zakon.

Nova pravila

Najavljena reforma sektora tuđe nege, koja je predstavljena sredinom marta, mogla bi da doprinese regulaciji i legalizaciji te vrste zaposlenja. Savezni ministar zdravlja Jens Špan je rekao da je pitanje kućne nege "socijalno pitanje decenije". Međutim mnogi pravni aspekti su otvoreni.

U Austriji je pitanje strane kućne nege bolje rešeno. Tamo negovateljke mogu da se prijave kao samostalni preduzetnici i tako reše svoja socijalna davanja. Ana Tadržak iz Poljske je pronašla posao preko Karitasa u Beču.

Na svežem vazduhu

Na svežem vazduhu

Ona radi u dvonedeljnim ili četveronedeljnim smenama, a onda ima slobodno isto toliko vremena. Kao i mnoge njene koleginice, svedoči o intenzitetu svog posla. "Mušterije ne žele samo negovatelje nego i kuvarice, čistačice i nekog ko će obavljati kupovinu. Ponekad pružiš prst a oni uzmu celu ruku. Na kraju nestane i poslednji ostatak privatne sfere", kaže 50-godišnja Poljakinja.

Neregulisani sektor tuđe nege otvara prostor za zloupotrebe svake vrste. I negovateljke često dovodi u opasnost da budu izrabljivane. Poslovni model agencija koje posreduju u ilegalnom zapošljavanju negovateljki, živi od činjenice da se Nemačka nalazi u blizini EU zemalja sa znatno nižim platama, čiji građani imaju slobodu kretanja po EU. Posredničke agencije u Nemačkoj sarađuju sa agencijama na istoku Evrope koje su dobro umrežene.

Od „nevidljivih" do zanimanja relevantnih za sistem

Apsurdnost ilegalnog zapošljavanja stranih negovateljki pokazala se tokom prvog lokdauna, u proleće prošle godine, kada je Nemačka zatvorila granice za sve radnike koji ne spadaju u tzv. zanimanja relevantna za sistem. Iako ilegalno zaposlene, negovateljke su ipak mogle da pređu granicu i vrate se svojim štićenicima.

Reforma čitavog sistema zapošljavanja negovateljki iz inostranstva je jedan problem. Drugi je činjenica da je potražnja za negovateljkama već sada mnogo veća od ponude, a situacija će se u godinama koje dolaze dodatno pogoršati. "Samo u Austriji će do 2030. nedostajati između 80 i 100 hiljada negovatelja i negovateljki", kaže Štefani Colner-Rider iz bečkog Karitasa.

Nemačka spada u zemlje EU sa najvećim brojem stanovnika starijih od 65 godina. Stopa novorođenih je samo 1,4 deteta po ženi, a očekivani životni vek je visok - 79 godina za muškarce i 83 za žene. Znači potreba za negovateljima će se povećati narednih godina i zato je krajnje vreme da počne da se razmišlja o finansiranju tog sektora.

Pritisak na vladu i ministra zdravlja Špana da se što pre sprovede reforma tog sektora je u ovoj, izbornoj godini, dodatno pojačan. Frederik Zebom smatra da su dobri izgledi da parlament da zeleno svetlo za reforme, s obzirom da se sve stranke u Bundestagu slažu da su one neophodne. Kada je reč o finansiranju povećane potrebe za negom, trebalo bi voditi računa o tome kako da se izbegne još veći odliv te radne snage u sivu zonu.

Zanimanje puno odricanja i ljubavi

Korona kriza međutim nije samo istakla nestabilnost sektora nege, već i važnost istočnoevropskih žena koje najvećim delom preuzimaju te poslove. Reforma bi mogla da promeni i javnu percepciju važnosti negovateljki za društvo.

"Ja sam čitavim svojim srcem u ovom poslu. Tu se ne radi o novcu, jer ionako ne zarađujem mnogo. Posao zahteva mnogo snage i strpljenja, ali ja sam zadovoljna", kaže Ana Tadržak. I na kraju izražava čuđenje što se za nju zanimaju mediji. "U 15 godina se niko nije zanimao za ovo šta radim".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Reklama