Kuća od marmelade | Evropa | DW | 20.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kuća od marmelade

Nemački humanitarci Heribert i Ursula Helc već 21 godinu pomažu ljudima u Bosni i Hercegovini. Prodajom marmelade izgradili su tri kuće za izbeglice.

Heribert und Ursula Hölz

Bosnien - Ursula Hölz

Slike razorenih gradova, ubijenih civila i kolona iznurenih izbeglica su tih dana punili dnevnike nemačkih medija. U Bosni i Hercegovini je počeo rat. Te slike su pokrenule bujicu sećanja Heriberta Helca, profesora muzike i socijalnog radnika iz Nojkirhen-Vlina. Sećao se detinjstva u ratom razorenom Duizburgu, teških i gladnih godina, odrastanja bez oca, koji je poginuo negde na istočnom frontu. Sećao se majke, koja je danonćno šila da othrani svoje troje dece. Odlučio je da pomogne.

Heribert Hölz mit deinem Auto in Bosnien und Herzegowina

Heribert Helc

“To su bile slike koje su me uzbudila i želeo sam uradim nešto sasvim konkretno. Zamolio sam svoje saradnike u Karitasu, gde sam radio, da mi pomognu. Čim sam sakupio dovoljno novca da kupim hranu, krenuo sam put Balkana.”

Sećanje na detinjstvo

Bili su to najdramatičniji trenutci u životu porodice Helc. Supruga Ursula i dve kćerke su, tokom Heribertovog boravka u BiH 1992. preživljavali prave noćne more, priseća se Ursula Helc.

“Za vreme njegovog boravka u BiH, tokom rata, nije bilo mobilnih telefona kao danas. Tada su ljudi više strahovali za mene, nego za supruga. Pitali su se kako ću to izdržati. Sve sam izdržala zahvaljujući svojoj veri. I kada bi suprug javio da je van ratne zone, tek tada bih se rasteretila.”

Iako je bio svestan opasnosti kojoj se izlaže, svaki put kada bi se vratio u Nemačku, maštao je samo o novom odlasku u Bosnu i Hercegovinu i prikupljanju nove pomoći.

"Bojao sam se, jer sam znao da idem u rat gde se puca i gine. To je bila realnost. Niko mi nije rekao da moram tamo da idem, ali me je pokrenula sudbina tih ljudi. Ja sam lično imao veliko i negativno ratno iskustvo. Ja svog oca nisam upoznao. On je poginuo u ratu. Jednostavno sam hteo da pomognem ljudima pogođenim ratom. To me je pokretalo i motivisalo da uvek iznova odlazim u ratom zahvaćenu Bosnu.“

Rat se zahuktava

S obzirom da rat nije jenjavao, već je iz dana u dan postajao žešći, Heribert je unutar Karitasa u Diuzburgu osnovao posebno odeljenje za pomoć BiH "Bosnienhilfe". Uz njega su od samog početka bili njegova supruga, brojni prijatelji i aktivisti Karitasa.

"I ja sam dva puta u toku rata bila u BiH. Tih prvih dana sakupljali smo hranu. Lanas supermarketa „Aldi“ nam je ponudio pomoć i mogućnost da kod njih pakujemo pakete. Tada je jedan paket, sećam se, koštao 70 maraka. Tih prvih godina smo uspevali slati po četiri transporta pomoći“, priseća se Ursula Helc. Svaka pošiljka pomoći u organizaciji „Bosnienhilfe“ bila je transparentna i dokumentovana po dolasku na adresu u BiH. To je, kako ističe Heribert, bilo jako važno, zbog poverenja onih koji su mu pomagali.

„To je bilo važno i kako se „Bosnienhilfe“ ne bi ugasila. Ja sam mnogo pažnje pridavao objavljivanju u novinama i na taj način sam postigao transparentnost. Zahvaljujući tome je ova pomoć i postala poznata u celom regionu. Trudio sam se da se, nakon svakog odlaska u BiH, u novinama objavi šta sam doživeo i gde je ta pomoć završila. Na taj način je pomoć imala svoje konkretno lice i nije nestajala u kojekakvim tamnim kanalima.“

Ursula Hölz kocht Marmelade

Ursula Helc

Od prvog Heribertovog odlaska u BiH je prošla 21 godina. Do danas je 76 puta boravio u toj zemlji. Organizovao je desetine konvoja pomoći, prikupio preko 2,5 miliona evra i još uvek pomaže onima kojiam je pomoć neophodna.

Marmelada kuće gradi

Jedna od najupečatljivijih priča porodice Helc je kada su tokom obilaska bosanskih izbeglica u blizini Slavonskog Broda u mestu Oriovac, upoznali trudnicu, koja je sa još petero dece živjela u razorenoj kući bez vode i struje.

„Kada smo toj porodici uručili paket sa hranom, srce mi se cepalo. Pitala sam supruga da li bi ikako mogli pomoći toj familiji. On je rekao da nemamo više novca. Međutim, ja sam odlučila da po svaku cenu nešto uradim. Čim sam se vratila u Nemačku počela sam da pravim i prodajem marmeladu. Tako je porodica (Tomić op.a.) već 1. oktobra 2003. mogla da se useli u svoju 'kuću od marmelade'.“

Marmelade-Gläser von Ursula Hölz

Od prodaje marmelade sagrađene su već tri kuće

Ursula je nastavila "posao" sa marmeladom. Od prikupljenog novca izgrađene su još dve kuće, a danas se od toga izdržavaju i pomažu javne kuhinje u Zenici i Sarajevu. Mnogi projekti, koje je pokrenula porodica Helc, danas su samoodrživi, ističe Heribert.

„U Fojnici smo osnovali jednu malu seosku zadrugu. U Posavini, na lokalitetu Bijelo brdo, utemeljili smo plantažu voća. Mala seoska domaćinstva dobijaju od nas stada od pet ovaca i jednog ovna. Tu su takođe još brojni projekti, koji ne mogu biti samoodrživi, jer, recimo, penzionerima i učenicima treba pomoć, a oni ne mogu da rade. Tako u Gradišci i Kotor Varoši pomažemo stare i iznemogle osobe. Pomagali smo izgradnju kuća, vrtića za decu i škola.”

Spomenik za života

Iako su zakoračili u osmu deceniju, supružnici Helc, nastavljaju svoju plemenitu misiju. Heribert je u knjizi pod nazivom “Od ribljeg ulja do šljivovice - od ratnog siročeta do bosanskog humanitarca” opisao najupečatljivije doživljaje iz BiH.

“Te prve tri ratne godine su bile zaista upečatljive i doživeo sam dosta ružnih i teških situacija. Na mene su pucali. U opkoljenom Sarajevu sam sa decom slavio Božić. To što sam tamo doživeo me zaista pokreće. Mi živimo sami na ovoj planeti i za mene ne postoje nacionalnost, rasa ili neka druga pripadnost.“

Za svoj angažman Heribert Helc je dobio i brojna priznanja, poput Nemačke medalje za zasluge, prestižnog papinskog ordena “Za crkvu i papu”, a 2011. je u rodnom Duizburgu proglašen i građaninom godine. Zanimljivo je da su Ursula i Heribert Helc u mestu Lug Brankovića kod Žepča još za života, a kao znak zahvalnosti članova lokalne zajednice, dobili spomenik.

Autor: Faruk Šabanović

Odgovorna urednica: Dijana Roščić