Ksenofobija u Potemkinovom selu | Izbor iz štampe | DW | 15.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ksenofobija u Potemkinovom selu

Dok u Moskvi horde desničara kesnofobično divljaju po ulicama, Evropa i dalje temeljno zaboravlja probleme migranata koji se utapaju na putu ka Lampeduzi. Dve različite, a ipak slične sramote, piše štampa.

Racija među migrantima u Moskvi 14.10.2013.

Racija među migrantima u Moskvi 14.10.2013.

Migrantima u Rusiji nije lako ovih dana. Eskaliralo je u nedelju – 5.000 besnih građana moskovske četvrti Birjuljovo, predvođeni nacionalistima, nasilno su protestovali tražeći zatvaranje lokalne pijace na kojoj su trgovci iz zemalja Kavkaza i bivših sovjetskih republika, kao i pooštravanje zakona o imigraciji. Direktni povod bilo je ubistvo mladog Rusa prošlog četvrtka, počinilac nije uhapšen, ali prema snimcima kamere u pitanju je osoba sa Kavkaza. Tokom nereda je uhapšeno 400 osoba, ali je policija sama sprovela raciju među migrantima, navodno tražeći ubicu.

Berliner cajtung piše da su „bes i mržnja u moskovskom predgrađu Birjuljovu sveprisutni i izviru iz eksplozivne mešavine tipične za Putinovu Rusiju. Tu su na okupu primitivno neprijateljstvo prema strancima koje nema ko da zauzda jer i najviši političari služe istim klišeima; tu je ogroman broj došljaka iz siromašnih delova bivšeg SSSR; i duboko ukorenjeno nepoverenje u institucije države. Tamo gde se ne možete osloniti da će policija braniti zakone nastaje plodno tle za mržnju.“ List Velt poentira komentarom: „Da bi se zaustavili pogromi u Rusiji potrebno je izgraditi zaista demokratsku državu umesto Potemkinovog sela.“

„Problemi koji su dugo zataškavani ponekad nasilno izbiju na površinu“, piše Merkiše odercajtung. „Ruski šovinizam prema islamskim narodima Kavkaza i srednje Azije zapravo ima veliku tradiciju koja seže nazad do carskih vremena. Od tada su se nacionalizam i ksenofobija samo pojačali. S obzirom na stotine utopljenih Afrikanaca u Sredozemnom moru i nemamo mnogo prava da popujemo Rusiji. Ipak, mnogo govori što moskovska policija i sama sprovodi raciju među migrantima i tako zaoštrava situaciju.“

Kako Evropa zakopava glavu u pesak

Štampa u svojim komentarima ne zaboravlja ni evropsku sramotu. Na dnu Sredozemnog mora, u onih 150 kilometara koji dele obale Tunisa od italijanske – dakle evropske – Lampeduze, u međuvremenu su se skupile hiljade leševa. Hiljade leševa značilo je hiljade života, hiljade nada da će, kada se dokopaju Evropske unije, sve biti bolje nego u domovini. „Širom sveta gladuje 870 miliona ljudi, mnogi od njih žive u Africi, pred kapijom Evrope“, piše VAC. „I dalje će rasti broj onih koji ipak kreću na opasnu plovidbu preko Sredozemnog mora, nadajući se životu oslobođenom bede i gladi.“

I u Evropi se o tome debatuje. Razmatra. Diskutuje. I sve to nervira predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca. „To nije pitanje za debatu, nego činjenica“, rekao je Šulc u intervjuu za nedeljnik Špigel, „ali Evropska unija ne priznaje tu činjenicu i nije spremna za talase izbeglica.“ Nemačka, smatra Šulc, kao da previđa da je najmoćnija i najbogatija zemlja Evrope te se u Berlinu još vode rasprave da li je Nemačka uopšte useljenička zemlja i da li migranti ovde imaju šta da traže.

„Evropa je useljenički kontinent“ – da li je tom rečenicom Martin Šulc srušio tabu, pitaju se dalje u VAC-u. „Važno je što je jedan vodeći političar konačno rekao ono što je već dugo realnost i što se dan za danom viđa na obalama Italije ili južnim obodima Grčke. Jer tamo je navala siromašnih izbeglica na ‘obećanu zemlju' u punom jeku. Problem je što Evropa nema plan kako da reaguje na talase izbeglica.“ Trenutno je svaka država EU odgovorna za izbeglice koje stignu na njeno tlo i tako su Grčka i Italija preopterećene jer su na južnoj granici Unije i primaju 90 odsto svih potencijalnih azilanata. „Umesto koordinirane evropske politike, imamo smesu prebacivanja odgovornosti i okretanja glava“, zaključuje list.

Izbeglice štrajkuju glađu u Berlinu 14.10.2013.

Izbeglice štrajkuju glađu u Berlinu 14.10.2013.

Komentator Ludvigsburger Krajscajtunga smatra da su ratovi i beda u Africi itekako i evropski problem i da tome treba posvetiti „svu moguću političku koncentraciju i raspoloživ novac“. Drugačije smatra kolega iz Nirnberger cajtunga: „Prosti pogled na kartu pokazaće Martinu Šulcu da su Sjedinjene Države, Kanada ili Australija mnogo veće površinom i mnogo ređe naseljene od Evrope. U slučaju SAD se lepo može primetiti da ni velikodušni useljenički sistem ne vredi mnogo kada pogranične oblasti ka Meksiku pritisne navala imigranata.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama