Kriza prolazi, nejedinstvo ostaje

„Pomalo sam zabrinut. Privreda se polako oporavlja i to je dobra vest. S druge strane, nestaje ono što je u krizi bilo tako značajno – spremnost svih zemalja da sarađuju.“

Na susretu Grupe 20, prošlog septembra u Pitsburgu, predsednici i premijeri iz 20 najznačajnijih industrijskih zemalja dogovorili su se o osnovama novog svetskog finansijskog poretka. Danas je saradnja pod znakom pitanja, a guverner italijanske centralne banke Mario Drađi vidi na delu snage otpora:

„Pošto je sada trenutak da se dogovoreno sprovede, jasno je i da raste pritisak. Tim pritiskom trebalo bi razvodniti standarde o kojima je postignut dogovor.“

I evropskom komesaru Mišelu Barnijeu poznati su ti pritisci iz pregovora sa britanskom vladom o kontroli takozvanih hedž fondova. Londonski Siti, najvažnije finansijsko tržište sveta, želeo bi da spoljna kontrola bude što je moguće manja. Istina, ni Barnije ne želi da se stekne utisak da je EU protiv banaka:

„Za globalna tržišta potrebna je i globalna regulativa. Pri tom se mora izbeći da se sve svede samo na dogovor o najmanjem zajedničkom imenitelju pri čemu bi svi gubili, a postojala bi i opasnost od preterane kontrole.“

Brzo reagovati

Drađi, Barnije, Stros-Kan – svi zahtevaju međunarodna pravila kako bi se suprotstavili eventualnoj novoj krizi. Pre svega direktor MMF vidi razloge za žurbu:

„Javnost je nestrpljiva. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako ne budemo dovoljno brzo reagovali na globalnom planu. Već vidimo šta se dešava – zemlje počinju pojedinačno da rešavaju problem. I ako rešenja sa nacionalnog stanovišta mogu biti dobra, sa međunarodnog bi mogla biti najgora moguća.“

Stros-Kan nije oduševljen idejom nemačke vlade da se osnuje Evropski monetarni fond. Kaže da ne bi imao problema da sarađuje sa „nekom vrstom regionalne institucije“, ali to bi pre bio manevar skretanja pažnje, nego rešenje grčke dužničke krize.

I Drađi smatra da se Grci moraju koncentrisati na sređivanje budžeta i tada će se smiriti i tržišta. Protiv Evropskog monetarnog fonda izjasnio se i predsednik nemačke Savezne banke Aksel Veber. Istina, i u Berlinu su svesni da se sa Fondom zakasnilo kada je reč o rešavanju grčkog problema, a sada su se ideji usprotivila i dva važna bankara.

Autori:Kristof Haselbah / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković