Kriza evra na dnevnom redu G8

Samit G8 će po mnogo čemu biti specifičan. Na međunarodnoj sceni prvi put će se pojaviti novi francuski predsednik Fransoa Oland. „U Kemp Dejvidu, kao i prilikom prve posete Nemačkoj, Oland će se naći pod pritiskom da ništa ne preduzme što bi moglo da dovede do raspada evropskog fiskalnog pakta“, kaže dr Stjuart M. Patrik, stručnjak za međunarodnu politiku pri Savetu za međunarodne odnose u Vašingtonu. Pakt o ekonomskom rastu koji zahteva Oland i kriza vlade u Grčkoj, biće glavne teme samita, pa se mogu očekivati i odgovarajuće izjave.

Pri tome je ceo spisak tema dugačak za samit koji neće trajati ni 24 sata. Proteže se od obezbeđenja životnih namirnica za Afriku, preko atomskog spora sa Iranom, planova o povlačenju iz Avganistana, daljih koraka prema Siriji i Severnoj Koreji, pa sve do zaštite klime. Američki predsednik Barak Obama pozvao je šefove država i vlada iz Velike Britanije, Kanade, Francuske, Rusije, Nemačke, Italije i Japana da dođu u Kemp Dejvid.

Rusija kao peti točak na vozilu

Doduše, Obama je dobio korpu od ponovo izabranog predsednika Vladimira Putina: Putin šalje šefa vlade Dmitrija Medvedeva, sa kojim je zamenio položaj. To je pomalo nesrećna situacija, pošto stručnjaci Ruse u klubu G8 vide kao „peti točak na vozilu“. „Bez Rusije, G7 je složna zajednica naprednih demokratija, koje veruju u ljudska prava i sve u svemu zastupaju ista stanovišta u vezi sa globalnom privrednom situacijom“, kaže politikolog Patrik, koji je od 2002. do 2005. radio kao savetnik u američkom ministarstvu spoljnih poslova. Rusija se, međutim, pod Putinom kreće u autoritarnom pravcu, ona nije pouzdani partner u politički osetljivim pitanjima, za šta su najbolji primeri Iran i Sirija. Tako da se tu može očekivati slab napredak.

Uvek i iznova postavlja se pitanje smisla sastanka G8. U tih osam država živi 15 odsto svetskog stanovništva, ali u njima se ostvaruje dve trećine ukupnog svetskog privrednog učinka. Reč je o grupi država bez čvrste organizacije, finansija ili pravila. Sedamdesetih godina, u sred naftne krize, formiran je forum za koordinaciju privrednih i trgovinskih pitanja. Danas se pak na dnevnom redu nalaze i politička i ekonomska pitanja.

Ipak, G-20 važi za uticajniji ekonomski forum, a Savet bezbednosti UN raspolaže mehanizmima sankcionisanja.

Proširen spisak gostiju

Brus Džons, stručnjak za međunarodnu politiku na institutu „Brukings“ zastupa mišljenje, da je „’Arapsko proleće’ spasilo G8, jer ovde postoji proces za koji je zapadnim silama potreban forum kako bi koordinisale privrednu i političku pomoć“. Džons bi mogao da zamisli proširenje foruma G8 u budućnosti – stalno proširenje do kojeg bi došlo pridruživanjem novih privrednih sila ili dodatkom tema na agendi. Ovo poslednje se već sada dešava. Na pripremnom sastanku G8, na nivou ministara spoljnih poslova, održanom u aprilu u Vašingtonu, uključen je i turski ministar, kada je bilo reči o Siriji.

Predsednik Obama je u Kemp Dejvid pozvao i goste. Šefove država i vlada Benina, Etiopije, Gane i Tanzanije koji treba da učestvuju u diskusijama o obezbeđenju hrane u Africi. Diskusija na tu temu jeste nastavak procesa koji je 2009. otpočeo u italijanskom gradu Lakvili. Stjuart Patrik podseća na to da „G8 još uvek okuplja zemlje koje pružaju velik deo zvanične razvojne pomoći.“

I konačno, sastanci kao što je G8 za učesnike su prilika da neformalno i na bilateralnom nivou razgovaraju, kaže Brus Džons sa Instituta Brukings.“To je ponekad jednostavnije, nego da se ugovori formalni sastanak između dva političara o nekoj temi. A trenutno je potreba za usaglašavanjem stavova veća, nego što bi to oni želeli.

Autorke: Kristina Bergman, Vašington / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković