Kritika Zehoferovih predloga za deportaciju | Politika | DW | 18.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Kritika Zehoferovih predloga za deportaciju

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je za to da osobe kojima je odbijen zahtev za azil, ako je potrebno, budu smeštene u zatvor. Taj predlog naišao je na oštre kritike ali i na podršku.

Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je predstavio „Zakon o uređenom povratku" i vlada ga je podržala. Pravila za deportaciju ljudi koji nemaju šansi da dobiju azil u Nemačkoj se pooštravaju.

U sredu, u podne, Zehofer sedi u svom ministarstvu pred novinarima i govori o detaljima novih propisa. CSU političar jasno naglašava da se radi o malom broju izbeglica, te da je reč o onim izbeglicama koje prave naročito mnogo problema. Konkretno o odbijenim potražiocima azila koji ne žele da otkrivaju svoj identitet, koji ne sarađuju i koji se opiru deportaciji. Oni bi ubuduće, u krajnjem slučaju, mogli da budu smešteni i u zatvore, sve dok ne budu obavezni da napuste zemlju. Proteklih dana to je naišlo na burne reakcije u Nemačkoj.

Problem sa nestankom

Oko 180.000 izbeglica prošle godine je došlo u Nemačku. Znatno manje nego 2015. i 2016. godine, kada je Nemačka primila preko milion ljudi koji su zatražili azil. Zehofer je najpre govorio o svom obilasku zemlje, o razgovorima sa službama, izbeglicama, policajcima, volonterima: „Uvek slušam kako stvari sada imamo pod kontrolom, ali imamo problem sa nestankom ljudi." Pri tom misli na nestanak kada preti deportacija. 25.000 ljudi je prošle godine deportovano, kazao je Zehofer, dok u 31.000 slučajeva do deportacije nije došlo, jer nije moglo da se dođe do dotičnih osoba.

I zato bi, u slučaju da je zahtev za azil odbijen, a podnosilac zahteva skriva svoj identitet i odbija da sarađuje, trebalo najpre da budu izrečene novčane kazne, a zatim bi bilo moguće u hapšenje. Zehofer pritom govori o svojim ličnim iskustvima: „U svim slučajevima u koje sam lično imao uvid, osobe su imale više identiteta."

Zehofer želi da udvostruči kapacitete

Klasični zatvori i pritvori za ljude kojima predstoji deportacija zapravo su u Nemačkoj strogo odvojeni. Ne bi trebalo da se stvori utisak da se izbeglice izjednačavaju sa onima koji su počinili kazneno delo. Međutim, Zehofer ističe da u čitavoj Nemačkoj u pritvorima za osobe kojima preti deportacija ima samo oko 500 mesta, te da taj broj želi da poveća na 1.000 i da bi za tu potrebu trebalo da se koriste mesta u pravim zatvorima. „Za sada u šesnaest saveznih pokrajina ima 500 mesta", dodao je Zehofer, jasno stavivši do znanja da to nije dovoljno.

Kritika i podrška

Ali zar je to razlog da izbeglice bude pored onih koji su počinili kaznena dela? To je naišlo na oštre reakcije, posebno ministara pravde gotovo svih saveznih pokrajina, čak i među onima koji su iz redova konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Oni smatraju da je takav propis protivustavan. Zehoferov predlog kritikuju i organizacije za pomoć izbeglicama. „Nesigurnost, uskraćivanje prava i zatvaranje", stoji u naslovu saopštenja za medije humanitarne organizacije „Pro azil". Dalje piše: „Jedno takvo grozno premeštanje na štetu potražilaca azila, koji ne bi trebalo da imaju pravo na advokata ili advokatkinju, nije u skladu sa principom da je hapšenje poslednje sredstvo koje treba primenjivati. To tako vidi i FDP. Zamenik šefa poslaničkog kluba te stranke, Štefan Tome, za list "Augsburger algemajne” je izjavio: "Dovođenje u normalne zatvore osoba kojima preti deportacija bilo bi nezakonito.”

Deutschland Migration l Ankerzentrum Unterfranken (picture-alliance/dpa/K. Hildenbrand)

Centar za izbeglice u Švajnfurtu

Podrška Zehoferu međutim stiže od strane gradova i opština. Šef Saveza nemačkih gradova i opština, Gerd Landsberg, za list "Noje osnabriker cajtung” je kazao da je zakon dobar instrument kako bi se suprotstavilo problemu preopterećenosti opština. Mnoge izbeglice nisu izložene progonu u svojim matičnim zemljama, već ovde dolaze iz ekonomskih razloga: "I pored jasnih pravnih propisa u sve manje slučajeva ti ljudi se vraćaju u svoje matične zemlje.”

Jedva primetno: SPD deo novog paketa zakona o azilu

Tokom čitavog tog spora, gotovo da je u drugi plan pala činjenica da paket mera o azilu koji je usvojen ima i drugu stranu. Ministar rada Hubertus Hajl iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) je predstavio nacrt zakona koji bi izbeglicima trebalo da olakša pristup kursevima jezika i stručnom usavršavanju.

Taj predlog je naišao na podršku opunomoćenice nemačke vlade za integraciju, Anete Vidman-Mauc, iz stranke CDU. U razgovoru za radio Dojčlandfunk, ona je kazala da je novi zakon „važan jer ljudima omogućavamo pristup radu, učenju jezika i našim vrednostima, a to podstiče dobar suživot."

Još promena u Bundestagu

Ali u javnosti se najviše govori o predlozima Zehofera. A Evropski sud pravde je zapravo pre pet godina presudio: osobe kojima predstoji deportacija moraju da budu odvojene od zatvorenika koji su počinili kaznena dela. Ali u mnogim evropskim zemljama nedostaje slobodnih mesta za smeštaj ljudi kojima preti deportacija. I zato zakon predviđa da zemlje na tri godine mogu da odstupe od pravila o razdvajanju. I upravo to Nemačka sada radi. Barem ako se Zehofer pita. Ali čak i iz stranke CDU ističu da o mnogim detaljima predloženog zakona još treba da se razgovora, pre nego što ga usvoji Bundestag.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM