Kristijan Klar: Od studenta do teroriste

Kristijan Klar pripadao je takozvanom tvrdom jezgru levičarske ekstremističke „Frakcije crvene armije“ (RAF). Opisivali su ga kao spremnog na nasilje, odlučnog na sve i fanatika. Sudije su smatrale da je učestvovao u svim nasilnim akcijama druge generacije terorista RAF-a, od 1977. do hapšenja u novembru 1982. godine.

„Na neki način, kod mene je bilo drugačije“, tako je Klar, koji inače ima četvoro braće i sestara, opisao svoj put u terorizam. Rođen je 1952. godine u Frajburgu, na jugozapadu Nemačke, u građanskoj porodici. Majka mu je bila profesorka u gimnaziji, otac visoki zvaničnik u školskim vlastima u Karlsrueu.

Kao student filozofije i istorije u Hajdelbergu brzo je došao u kontakt sa simpatizerima RAF-a i stanovao je sa njima u zajedničkom studentskom stanu. Član RAF-a postao je 1976. i od tada je živeo u ilegali.

Nikada se nije pokajao

Presuda Kristijanu Klaru najviše liči na hroniku teorističkih akcija 1977. godine: u aprilu ubistvo državnog tužioca Zigfrida Bubaka, njegovog vozača i šofera, krajem jula ubistvo bankara Jirgena Pontoa, u septembru otmica predsednika Udruženja poslodavaca Hansa Martina Šlajera pri čemu su ubijeni njegov vozač i telohranitelj. Sredinom oktobra 1977. ubijen je i Šlajer.

Posle ubistva Šlajera, oslobađanja otetog aviona Lufthanze u Mogadišu, samoubistva osnivača RAF-a Andreasa Badera, Gudrun Enslin i Jan Karla Raspea u zatvoru Štamhajm u Štutgartu, Kristijan Klar živeo je u ilegali još pet godina. Uhapšen je u novembru 1982. godine u šumi kod Hamburga gde mu je policija postavila zasedu.

U javnoj raspravi Klar je uvek kritikovan zbog toga što se nikada nije ogradio od onog što je učinio i nikada nije pokazao kajanje. U televizijskom intervjuu pre sedam godina, kada mu je postavljeno pitanje o osećanju krivice, Klar je prvo ćutao desetak sekundi, a onda rekao:

„Prepuštam drugoj strani osećanja i poštujem ih, ali to nisu moja osećanja.“