′Krimsko blago se mora vratiti kući′ | Mozaik | DW | 31.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

'Krimsko blago se mora vratiti kući'

Muzej Alard Pirson iz Amsterdama mora da odluči kome će vratiti eksponate sa Krima: Kijevu ili Moskvi? Kurator izložbe "Krim: zlato i tajne Crnog mora" Valentina Mordvintseva traži da se ova dela vrate u krimske muzeje.

31. avgusta zatvara se izložba "Krim: zlato i tajne Crnog mora" u muzeju „Allard Pierson“ u Amsterdamu. Izloženi eksponati su u međuvremenu postali predmet spora u rusko-ukrajinskom sukobu. Od 432 eksponata, među kojima su antičko oružje i nakit, skupocene kineske kutije i predmeti pronađeni u raznim iskopinama, samo delimično potiče iz Kijeva. Veći deo stigao je iz muzeja na poluostrvu Krim. Kada je izložba u Amsterdamu otvorena u februaru 2014. Krim je pripadao Ukrajini. U međuvremenu ga je anektirala Rusija. Kome vratiti posuđene eksponate?

Vraćanje eksponata traže i Kijev i ruski ministar kulture. Holanđani su zato odlučili da zadrže eksponate, dok se ne reši pitanje vlasništva. Za krimskog kuratora, Valentinu Mordvintsevu situacija je vrlo nezgodna, jer se ona lično založila za „posuđivanje eksponata“.

DW: Šta za Vas znači ovi eksponata?

Valentina Mordvintseva, Archäologin von der Krim

Valentina Mordvintseva

Valentina Mordvintseva: Odabrali smo najbolje od najboljeg. Hteli smo da zapadnoj publici po prvi put predstavimo jedinstvenu vekovnu krimsku kulturu. Među eksponatima su i simboli Krima: recimo, statue božanstava ili skupocene kineske lakirane kutije iz prvog veka. Pojedini objekti su na Krimu iskopani još u 19. veka i uprkos svim zapletima ostali su na Krimu. Mnogi eksponati potiču iz novijih arheoloških istraživanja i još nisu potpuno istraženi. Stvarno ne znam kako ću pogledati u oči svojim kolegama koji su ih pronašli.

Što kažu pravnici?

Od 432 izložena predmeta samo 19 potiče iz Muzeja nacionalne istorije u Kijevu. Ostalih 413 predmeta dolazi iz četiri važna krimska muzeja. Sada advokati moraju da traže vraćanje ovih objekata. To je strašno. Naši pravni zastupnici polaze od toga da je ugovor o izlaganju sklopljen između muzeja koji su posudili predmete i muzeja koji su ih izložili.

Koji je sud nadležan?

U ugovoru stoji da je to sud u Kijevu. Ali u sadašnjoj situaciji bi bilo neobično prepustiti odluku sudu u Kijevu. Svako zna koliko su korumpirani sudovi u Ukrajini. Mi govorimo o sudbini kulturnog blaga koje ne sme da postane predmet političkih sukoba. Ja kao naučnica mogu reći da Ukrajina nema pravo da preuzme umetničke predmete kao taoce. Šta će ti predmeti u Kijevu? Oni bi tamo poslužili kao ratni trofeji - osvojeni u ratu protiv Rusije. Kažu da Krim pripada Ukrajini. Molim lepo, nemam ništa protiv tog shvatanja. Ali muzejski predmeti pripadaju narodu. Nemamo li mi na Krimu pravo na našu kulturu i istoriju?

Archäologische Objekte aus dem Museum in Sewastopol

Eksponati sa Krima

Kako je uopšte nastala ideja za izložbu na Zapadu?

Sve je počelo kineskim lakiranim kutijama. One su otkrivene u grobovima kod Ust'-Al'me i bile su senzacija. To je bila najzapadnija lokacija na kojoj su pronađeni lakirani umetnički predmeti. Pronašao ih je moj bivši suprug, arheolog Jurij Zajcev. A onda su ti potpuno uništeni drveni ostaci privremeno bili smešteni u mom frižideru. Kada su te antičke umetnine restaurirali japanski stručnjaci, želeli smo da ih pokažemo svetskoj javnosti. U tome su mi pomogle kolege iz Bona. „Allard Pierson Museum“ je uključen u to samo zato, kako bismo omogućili finansiranje projekta. Danas žalim zbog te odluke, jer bi bez izložbe u Amsterdamu umetnine bile kod kuće na Krimu.

Muzeji na Krimu su nekada bili sovjetski, zatim ukrajinski i sada od pre nekoliko meseci - ruski. Šta se za Vas u svemu tome promenilo?

Koliko sam do sada primetila, ništa. Sve funkcioniše isto kao i u Sovjetskom Savezu. Iste strukture, isti zadaci.

Sigurno nije jednostavno baviti se arheološkim projektima u ratnim vremenima?

Da, to bi se moglo reći. Ali u poređenju sa onim što preživljavaju ljudi na istoku Ukrajine, naše poteškoće su neznatne. Ovde ima mnogo izbeglica iz istočne Ukrajine, i to je strašno. Hvala Bogu da ovde kod nas nema rata.

*Valentina Mordvintseva je rođena u Moskvi. Više od 20 godina živi i radi u Simferopolju na Krimu. Do maja 2014. bila je šefica Arheološkog instituta ukrajinske Akademije nauka. Danas je taj institut pripojen ruskoj.