Kredibilitet EU na ispitu | Politika | DW | 22.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija-Kosovo

Kredibilitet EU na ispitu

Kosovske vlasti dodatno su pojačale trgovinski rat sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom. U Beogradu povećanje taksi na 100 odsto vide pre svega kao autodestruktivan potez, ali i kao opasnost po bezbednost čitavog regiona.

Mere vlasti u Prištini usledile su samo dan nakon neuspeha Kosova da dobije članstvo u Interpolu, i kao takve se posmatraju i kao neka vrsta odmazde za taj diplomatski poraz.

Beograd je čini se ovog puta dodatno zabrinut zbog nedostatka oštrijeg pritiska Vašingtona i Brisela na vlasti u Prištini, jer ne samo da se ništa nije učinilo da se ukinu nedavno uvedene takse od 10 odsto, već su one sada još i povećane na čitavih 100 odsto. Takođe je zanimljivo primetiti da se takav potez kosovskih vlasti vidi isključivo kao politički korak koji nema nikakve veze sa ekonomijom.

Primećuje se ipak da Srbija na Kosovo izvozi robu u vrednosti od 440 miliona evra, a Kosovo u Srbiju 21 milion evra. Ali taj disbalans u međusobnoj trgovini traje već godinama i Priština povećanjem taksi ništa ne može rešiti preko noći, a imaće posledice na cene i standard svih građana Kosova. Ako se i dalje zaustavimo na privrednom terenu, ekonomisti upozoravaju da je reč o carinama koje su presedan u istoriji ekonomije i da su one kršenje svake ekonomske logike.

Bez recipročnih mera

Srpske vlasti su, osim susreta sa ambasadorima Rusije i Kine, kao i ambasadorima zemalja Kvinte i predstavnika Evropske unije, održale i hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Ključna poruka je, čini se, da Srbija neće uvoditi nikakve recipročne mere, ali i da je veoma zabrinuta kako će se sve to odraziti na položaj Srba na Kosovu i bezbednost regiona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sednice tog Saveta, istakao da je ovo „praktično blokiranje trgovine između Srbije i Kosova“, i da „Priština želi proterivanje Srba i kapitulaciju Beograda“. Aleksandar Vučić je uputio i molbu kosovskim Albancima, pozivajući ih da povuku ovu odluku, jer je svima potreban mir.

Osveta za Interpol

Srpski državni vrh je na neki način odbacio spekulacije da je potez Prištine usledio kao odmazda zbog diplomatskog poraza Kosova u Interpolu, ali svejedno, teško je ignorisati tajming te odluke dan nakon događanja u Dubaiju.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi primećuje da, dok je Srbija slavila diplomatski poraz Kosova, na Kosovu je bila potpuno suprotna situacija: „Vlasti na Kosovu, koje su očigledno vrlo populističke, želele su da skrenu pažnju sa onoga što se vidi kao debakl njihovog Ministarstva spoljnih poslova povodom članstva u Interpolu. I onda su vlasti na Kosovu očito imale ideju da pokažu građanima kako one jednostavno to mogu da vrate Srbiji tako što će povećati takse za 100 odsto“, ocenjuje Beširi.

Prva reakcija EU

Zvanični Beograd smatra da je to velika provokacija Prištine i da je sada red na Evropsku uniju da dokaže svoj kredibilitet. Početna reakcija EU već je usledila, jer je Visoka predstavnica EU Federika Mogerini od Prištine zatražila da odmah ukine tu odluku.

Međutim, skepsa Beograda je ostala, i u tom smislu se ističe da najverovatnije neće biti nikakvog uspeha u pritisku na Prištinu dok aktivniji pritisak ne stigne od SAD.

Američka ambasada u Beogradu je, inače, izrazila zabrinutost zbog te mere i navela da to ugrožava izglede za dugoročnu stabilnost regiona. Apeli EU nakon uvođenja carina od 10 odsto nisu urodili plodom i sada je EU zaista na velikom ispitu.

Na nemoć EU, koja u većini slučajeva poziva na uzdržanost obe strane, upozorio je i ministar trgovine Rasim Ljajić koji kaže „kako EU ne vrši pritisak na koga mora, nego na koga može“.

Naim Leo Beširi napominje da ovim merama Priština krši najmanje dva međunarodna ugovora. „Pored ugovora o CEFTA, krše i Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Istovremeno na taj način automatski ugrožavaju dijalog Beograda i Prištine, a tom nepromišljenom odlukom će dovesti i do povećanja cena pojedinih proizvoda, što će pogoditi sve građane Kosova“, kaže Beširi.

Pritisak na Zapad i Srbiju

Povećanje taksi može se tumačiti i kao pritisak na Zapad i Srbiju kako bi se pokazalo da će se takve stvari dešavati sve dok Kosovo ne ostvari neke svoje političke ciljeve. Ako se posmatraju kratkoročni ciljevi Prištine, oni se pre svega vezuju za želju albanske strane da dobije viznu liberalizaciju sa EU. A ako posmatramo nešto širu sliku, ona je povezana sa željom Prištine da što pre zaokruži svoju nezavisnost, što je projekat koji je u poslednje vreme zapao u ćorskokak.

Postoje i neki dramatičniji tonovi koji se čuju u Beogradu, koji najnovije poteze Prištine vide kao objavu rata i da iza svega stoji želja da se na ovaj način izvrši dodatni pritisak na kosovske Srbe. Pojedini analitičari upozoravaju da je kosovska politička scena praktično u haosu i da je njihova nemoć i frustracija na svetskoj političkoj sceni sada pretočena u pretnju po čitav region.

Međutim, Naim Leo Beširi je ipak optimista, i smatra da bez obzira na deklarativnu rešenost Prištine da ostane pri ovoj meri, takva odluka ne može dugo opstati. „Mislim da tu govorimo pre o satima i danima nego o nedeljama i mesecima. Ta odluka pre svega šteti Prištini, iako će naravno pogoditi i privredu Srbije. Kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU automatski znači da Kosovo ni pod razno ne može dobiti viznu liberalizaciju u nekom skorijem periodu, što građanima Kosova trenutno najviše znači. Ne postoji, dakle, nijedan razlog da bi ovo moglo da potraje“, ocenjuje direktor Instituta za evropske poslove.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM