Kraj samovlašća

Stotine hiljada ljudi iz cele Srbije slile su se petog oktobra u Beograd i Slobodan Milošević je, najzad, bio primoran da prizna rezultate predsedničkih izbora koji su održani u spetembru.Pojava pobednika – Vojislava Koštunice – te večeri na državnoj televiziji označila je kraj Miloševićevog samovlašća.

To je značajan datum za demokratiju i sve demokrate. Naime, 5.ti oktobar je još jedan dokaz da ljudi demokratskim sredstvima mogu da se brane od represije – i to uspešno.

Bio je to i dan olakšanja za narode jugoistočne Evrope za koje je Miloševićevo ime neraskidivo povezano sa ratovima iz devedesetih godina.Miloševićev silazak sa vlasti omogućio je i njegovo kasnije izručenje sudu u Hagu.

Razlog za slavlje, pre svega za demokrate u Srbiji.Posle više neuspešnih pokušaja predhodnih godina bes je napokon bio dovoljno veliki.Ne samo da su ljudi u celoj zemlji izašli na ulice , nego su se sa civilnim društvom solidarisali i delovi aparata bezbednosti, mnogi policajci, delovi armije i omogućili rušenje svog šefa.

Dakle, pre pet godina time je okončano vreme ratnih užasa kojima je na kraju bila zahvaćena i sama Srbija – NATO je bombardovao zemlju zbog kosovske tragedije.

Medjutim, nije podvučena konačna crta kada je o nacionalizmu, privrednim zloupotrebama i korupciji reč.Istina, situacija u zemlji je posle 2000.te poboljšana.Ali, uprkos svim demokratskim izborima, uprkos policijskoj akciji „Sablja“ posle smrti premijera i demokratskog vizionara Zorana Djindjića i uprkos velikim problemima gradjana ostaje još mnogo da se učini.Privredna situacija se istinski ne poboljšava, politička situacija je daleko od stabilne.

Treba li zbog toga Evropska unija rezignirano da odmahne rukom, jer Srbija još nije partner kakvog želi? Treba li ljudi u Srbiji da se žale na to što za pet godina nije postignuto više?

Ne, naprotiv.U ponedeljak su ministri spoljnih poslova dvadesetpetorice i zvanično odlučili da počnu pregovori Evropske unije i Beograda o Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji.Bez 5.tog oktobra to bi bilo nezamislivo.I gradjani Srbije imaju razloga da budu ponosni na taj dan.Na čelu sa osamnaest demokratskih stranaka i studentskim pokretom Otpor okončali su tada Miloševićevu diktaturu.To je važan datum za demokratiju i razlog za slavlje.