Kraj analognih bioskopa

Više od 100 godina su u bioskopima širom sveta, filmovi bili prikazivani sa analognih projektora. Posetioci su se često žalili na buku, koja se u salama mogla čuti iz prostorija, u kojima su projektori.

„Problematična je zapravo bila ventilacija, koja je garantovala da se projektor neće pregrejati. Problem je bio u tome što je hlađenje moralo biti uključeno sve vreme, jer ako projektor pređe temperaturu od 30 stepeni, on se automatski isključuje“, objašnjava Kristijan Fisi, šef nemačkog „Sinemaksa“ (Cinemaxx AG).

Još godinu dana za modernizaciju sala

Polovinom jula završena je rekonstrukcija poslednje sale „Sinemaksa“, veoma popularnog bioskopskog kompleksa u Nemačkoj što znači da će ubuduće u svim salama, filmovi i reklame, biti projektovani digitalno. To je prilično velika investicija, čak i za uticajni lanac bioskopa, poput ovog. „Sinemaks“ je po sali morao da uloži i do 100.000 evra. Razloga je više, a najveći je napajanje strujom. Digitalni projektori, naime, zahtevaju veće napajanje, a uz to skuplji su za održavanje.

„Moglo bi se reći da su se troškovi osmostruko uvećali. Dakle, kada sve uzmete u obzir: investicione troškove, razne dodatne troškove, zatim kadrovske troškove… listi nikad kraja!“ – dodaje Gisi.

O tako detaljnom i skupom renoviranju bioskopi verovatno ne bi ni razmišljali, da na njih pritisak ne vrše uticajni filmski distributeri. Oni više ne žele da ulažu u analogne tehnologije, koje su preskupe i nepraktične. Tokom naredne godine očekuje se obustavljanje distribucije filmova u analognom, 35-milimetarskom formatu. U Nemačkoj svi bioskopi obavešteni da imaju još godinu dana za obnovu svojih sala i opreme, u protivnom neće imati šta da prikazuju.

Gašenje nekih bioskopa

Johanes Klingsporn iz Udruženja filmskih distributera ne veruje da će biti većih problema. On tvrdi da se narudžbina analognih kopija ionako smanjila. Klingsporn priznaje da je nekada za velike filmske naslove, samo za nemačko tržište bilo neophodno napraviti 1.000 kopija. Više to nije slučaj. „Sada se za kompletno tržište naručuje svega 10 do 15 analognih kopija. Mislim da je svima postalo jasno, koliko je to postalo skupo, a pri tome ne garantuje sigurnu zaradu.“

Klingsporn je upravu jer je oko 80 odsto bioskopa u Nemačkoj već digitalizovalo svoje projektore. Ostatak će doživeti istu sudbinu u narednih nekoliko meseci. Postoje čak i specijalni programi pomoći malim bioskopima, koji ne uspevaju da pokrije troškove digitalizacije. Međutim, da bi uopšte ispunili uslov za finansijsku pomoć, moraju da ostvaruju minimalan promet. To bi moglo dovesti do gašenja nekih bioskopa.

„Često je reč o bioskopima, koji zapravo nemaju svakodnevni program. To su tzv. filmski klubovi ili veoma mali bioskopi, koji ne organizuju samo projekcije filmova, već i razne druge kulturne manifestacije. Oni nemaju promet koji zadovoljava ove kriterijume“, kaže Kristijan Brojer iz firme Kino Gilde AG i Udruženja nemačkih umetničkih bioskopa.

Takvi bioskopi teško da će moći da digitalizuju svoje uređaje. Ali ni oni veliki neće moći da računaju da pristojnu zaradu, dok ne isplate ogromne troškove. Zbog gotovo svi bioskopski kompleksi razmišljaju o promeni poslovne strategije. „Prednost digitalizacije je u programskoj fleksibilnosti“, objašnjava Brojer. „Digitalne kopije se lakše i jeftinije umnožavaju i na kraju distribuiraju. Mali bioskopi imaju svoju programsku politiku. To su raznovrsni filmovi, koji ne dolaze samo iz Holivuda. Reč je o razni nemačkim i evropskim filmovima, kao i filmovima iz celog sveta. Ako se digitalizuju, lakše će dolaziti do kopija, biće fleksibilniji.“

Hoće li sve to moći da se isplati?

I menadžeru „Sinemaksa“, Giziju, odgovara fleksibilnost koju donosi digitalizacija bioskopa. Program je moguće lakše i brže prilagoditi interesovanju publike, zavisno od prodaje karata. Istovremeno, digitalni projektori omogućavaju direktan prenos sportskih i kulturnih dešavanja. „Subotom uveče, recimo, prenosimo program Metropoliten opere u Njujorku. Imali smo već i Vagnerove opere sa festivala u Bajrojtu. Sve to je, bez digitalizacije, gotovo nezamislivo.“

Samo, da li će dodatni bioskopski programi uvećati i promet? Ili, za početak, bar isplatiti velike troškove?

Autori: Štefan Remerman / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković