Kraj ćutanja o zločinima OVK? | Politika | DW | 04.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kraj ćutanja o zločinima OVK?

Parlament u Prištini popustio je pred međunarodnim pritiscima i promenama Ustava omogućio osnivanje posebnog tribunala za zločine OVK. Sada je najveći problem zaštita svedoka po kojoj se Kosovo do sada nije proslavilo.

UCK-Kämpfer 1999 ARCHIV

Borci OVK 1999. na Kosovu

Albanski zločini? Za većinu političara i građana Kosova, OVK je isključivo oslobodilačka gerila prekrivena maltene svetačkom aurom. Pet godina diskusija i pritisaka bilo je potrebno da parlament u Prištini konačno popusti i omogući osnivanje Specijalnog suda koji bi istražio upravo to što mnogi na Kosovu ne žele da prihvate: zločine Albanaca nad Srbima, drugim nealbancima i navodnim izdajnicima.

Martijev izveštaj

Istražitelji Evropske unije od 2011. prikupljaju dokaze protiv bivših zapovednika OVK – od kojih su mnogi posle rata umesto maskirnih uniformi stavili kravate i uskočili direktno u fotelje na vodećim funkcijama. Sada tim dokazima treba da se pozabavi Specijalni sud. To je poslednja etapa procesuiranja ratnih zločina na području bivše Jugoslavije. I etapa protiv koje se politička elita na Kosovu uspaničeno brani. Jedna od indicija je što se o Specijalnom sudu za ratne zločine često govori u eufemizmima, on se naziva „Stručnom komorom“ ili „Kancelarijom specijalnog tužioca“.

Godinama je na Kosovu važila verzija istine po kojoj su samo Srbi i njihovi kolaboracionisti mogli počiniti zločine. O nedelima OVK raspravljalo se tek kada je švajcarski istražitelj Dik Marti gurnuo prst u ranu. On je za Savet Evrope istražio zločine i tvrdio da je sam vrh bivše OVK umešan u brojne otmice, progone, ubistva, silovanja, uništenje crkava, trgovinu organima i narkoticima. No Marti – delom i zbog odbijanja saradnje na Kosovu – nije isporučio nedvosmislene dokaze za svoje tvrdnje.

Kosovo Parlament macht Weg für Sondertribunal frei

Parlament u Prištini omogućio osnivanje posebnog tribunala za zločine OVK

Optužen je i Hašim Tači, koji je od proglašenja nezavisnosti do prošle godine bio premijer. Na Martijev izveštaj tada je u Prištini odgovoreno da se radi o „neistinama koje fabrikuju Srbija i Rusija kako bi okrnjile pravednost rata kosovskog naroda za slobodu i nezavisnost“. Tači je više puta pretio da će tužiti Martija. Kada je, međutim, Parlamentarna skupština Saveta Evrope u januaru 2011. donela rezoluciju na osnovu Martijevog izveštaja, Tači je promenio priču i obećao da će Kosovo pružiti podršku u istrazi.

Nepoverenje u Prištinu

Specijalni izaslanik Evropske unije na Kosovu Samuel Žbogar kaže da će osnivanje Specijalnog suda služiti da se „odagnaju crni oblaci koji se nadvijaju nad imidžom Kosova od Martijevog izveštaja“. Jer, kako kaže ovaj diplomata, pred Sudom neće biti optuženo Kosovo, nego pojedinci. Lote Lajht, direktorka Hjuman rajts voča za Evropu, smatra da će posebni tribunal „razbiti mehanizam nekažnjivosti na Kosovu“. Ona je takođe tražila kvalitetan program zaštite svedoka kako bi sud bio verodostojan.

Uprkos tome što Priština retorički signalizira spremnost da obezbedi fer suđenja, u međunarodnoj zajednici nemaju previše poverenja. Zato će sedište Suda tek formalno biti na Kosovu, dok će najveći deo posla biti završavan u Hagu, a procese će voditi isključivo međunarodne sudije. Očigledno je izvučena pouka iz brojnih smrti svedoka koji su bili spremni da svedoče protiv komandanata OVK. Obično su stradali pod nerazjašnjenim okolnostima.

„Ovde svako zna svakog, ili je u srodstvu sa nekim ko zna nekog“, plastično objašnjava kosovski novinar Milaim Zeka za DW. Kaže da su i njegove kolege pod pritiskom i da dobijaju pretnje ukoliko izveštavaju o optužnicama koje se spremaju bivšim liderima OVK. Bez obzira na to, kosovski mediji već špekulišu ko će prvi na optuženičku klupu. Pri tome još nije poznato kada će Specijalni sud početi sa radom, niti kada će biti podignute prve optužnice.

DW.COM