Koštunica kočio potragu za Mladićem?

U depeši poslatoj iz ambasade SAD u Beogradu, piše da je američka vlada u julu 2006. poslala Vladi Srbije 11 preporuka radi poboljšanja potrage za Mladićem. "Prvenstveno zbog otpora lično premijera Koštunice, Vlada Srbije nije sprovela nijednu jedinu našu preporuku. U stvari, Koštunica je bukvalno odbacio naše preporuke, rekavši nedavno pomoćniku državnog sekretara Danijelu Fridu da Srbiji 'nisu potrebna dva akciona plana'", piše u depeši iz oktobra 2006.

Navodi se i da je koordinator Akcionog plana Rasim Ljajić rekao američkim diplomatama da više ne treba da očekuju nikakve javne aktivnosti po tom pitanju, ali da će tajne operativne aktivnosti biti nastavljene.

Srbija "čini sve" tvrdio premijer

Glavna haška tužiteljka Karla del Ponte je, dodaje se u depeši, kritikovala neefikasnost srpske vlade u primeni Akcionog plana i rekla je američkim zvaničnicima da "premijer nije pokazao nikakvu političku volju" da preduzme neophodne korake za hapšenje Mladića. Međutim, premijer je, dodaje se u depeši, rekao da Srbija čini "apsolutno sve" u saradnji s Tribunalom i kritikovao "iracionalan" stav EU u uslovljavanju Srbije Hagom.

Među preporukama američke vlade bilo je i da Koštunica javno pozove na Mladićevo hapšenje i naloži svim vladinim zvaničnicima da učine sve u tom cilju, a da će oni koji opstruišu rad, biti odmah smenjeni sa položaja.

Koštunica je, međutim, dva puta u pisanim saopštenjima od kojih je jedno pročitao, rekao da Mladić treba da bude izručen Hagu, ne pominjući nijednom reč "hapšenje", piše u depeši. Predloženo je i da Koštunica i ministar policije Dragan Jočić javno izdaju instrukcije svim bezbednosnim jedinicima u Srbiji da se u potpunosti posvete hapšenju Mladića. To nije urađeno niti je trenutno u planu, piše u depeši.

Apeli na SPC?

Američka vlada je predlagala i da Koštunica lično pozove Srpsku pravoslavnu crkvu da podrži hapšenje i izručenje Mladića, što se takođe nije dogodilo. Napori tadašnjeg ministra pravde Zorana Stojkovića po pitanju Tribunala su, kako piše u depeši, bili kontraproduktivni. On se protivio da tužilaštvo za ratne zločine bude nadležno za jatake i pomagače haških begunaca.

Američki predlog je bio i da osumnjičeni za podršku Mladiću ili za posedovanje informacija o mreži podrške Mladiću budu odmah privedeni na ispitivanje i, ako je potrebno, pritvoreni. To se odnosilo na visoke zvaničnike poput bivšeg šefa vojne obaveštajne službe Acu Tomića, bivšeg načelnika generalštaba vojske Branka Krgu i Mladićevog sina Darka, ali, kako se dodaje u depeši, ni to nije urađeno.

"Ljajić nam je pre osam nedelja rekao da je to planirano ali se nikada nije dogodilo. Tomić se smatra bliskim Koštunici, uključujući i period kada je bio uključen u zaštitu Mladića u Srbiji", piše u depeši.

Prema depeši, Koštuničina vlada nije izašla u susret predlogu SAD da se srpska javnost upozna sa ratnim zločinima za koje je optužen Mladić. Ljajić je, prema depeši, nameravao da lokalnoj štampi dostavi informacije o "Mladićevim zločinima i njegovim ogromnim finansijskim zaradama iz rata u Bosni", kako bi se u narodu skinuo mit sa Mladićevog imena, ali do toga, takođe, nikada nije došlo.

vikiliks/beta/dr/jil