Kosovu mesto u UN, Srbiji datum za pregovore?

Normalizacija odnosa znači i da bi Kosovo vremenom moglo da računa na mesto u Ujedinjenim nacijama. U tom slučaju bi nemački parlament bio spreman da odustane od nekih uslova postavljenih Srbiji za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, rekao je Falenski.

"Najvažnije je da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koja bi otvorila put za međusobno uvažavanje, što bi kasnije uključilo i srpski pristanak na stolicu Kosova u UN. Ukoliko bi došlo do ovakvog razvoja situacije, mi bismo u Bundestagu bili spremni da tolerišemo neispunjavanje nekih postavljenih dodatnih uslova", pojasnio je Falenski u izjavi za beogradsku "Politiku".

Na pitanje u kojoj meri se poklapa sadašnje zaoštravanje stavova Hrišćansko-demokrattske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU-CSU) oko uslova postavljenih Srbiji sa stavovima vlade u Berlinu i ministarstva spoljnih poslova, Falenski je rekao da je odlučujuća reč poslanika. "Poslednju reč u vezi sa nemačkim pristankom ili odbijanjem dodele datuma Srbiji neće dati vlada, a ni ministarstvo spoljnih poslova, već mi, poslanici", dodao je Falenski.

O stavu nemačke vlade o uslovima demohrišćanskih poslanika, ministarstvo spoljnih poslova je u zvaničnom dopisu saopštilo da vlada u Berlinu ne komentariše izjave iz parlamentarnog okruženja. "Savezna vlada obavestila je vladu Srbije da je zakonom obavezana da u pogledu eventualne saglasnosti o početku pregovora deluje u saglasnosti sa odlukama Bundestaga, pa da je stoga mišljenje nemačkog Bundestaga od velikog značaja", navedeno je u dopisu nemačkog ministarstva.

Četrnaest godina od NATO bombardovanja

Polaganjem cveća i venaca i odavanjem pošte žrtvama danas je u Srbiji obeleženo 14 godina od početka NATO bombardovanja na tadašnju SRJ, kada je, prema podacima srpskih vlasti, tokom 79 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Premijer Srbije Ivica Dačić položio je venac na Spomenik stradalim pripadnicima Vojske Srbije na brdu Straževica u Rakovici, a prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić na Spomen-obeležje pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane ispred Komande Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u Zemunu.

Poštu stradalim radnicima RTS odao je gradonačelnik Beograda Dragan Ðilas polaganjem cveća na spomenik "Zašto?" na Tašmajdanu, dok je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao komemorativnom skupu u novosadskoj kasarni Jugovićevo.

Napadi na Srbiju, počeli su (po prvi put u novijoj istoriji) bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, po nalogu tadašnjeg generalnog sekretara NATO saveza Havijera Solane, koji je naredbu izdao komadantu savezničkih snaga američkom generalu Vesliju Klarku. U bombardovanju je poginulo ili nestalo 1.008 pripadnika vojske i policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Korišćene kasetne bombe i osiromašeni uranijum

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

Tokom NATO bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

politika/tanjug/jl/dd