Kosovu mesto u UN, Srbiji datum za pregovore? | Politika | DW | 24.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kosovu mesto u UN, Srbiji datum za pregovore?

Spoljnopolitički savetnik poslaničke grupe vladajuće CDU-CSU u nemačkom Bundestagu, Hans Joahim Falenski izjavio je da je najvažnije da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

default

Dijalog

Normalizacija odnosa znači i da bi Kosovo vremenom moglo da računa na mesto u Ujedinjenim nacijama. U tom slučaju bi nemački parlament bio spreman da odustane od nekih uslova postavljenih Srbiji za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, rekao je Falenski.

Bundestag: Gedenkminute für Zoran Djindjic

Bundestag

"Najvažnije je da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koja bi otvorila put za međusobno uvažavanje, što bi kasnije uključilo i srpski pristanak na stolicu Kosova u UN. Ukoliko bi došlo do ovakvog razvoja situacije, mi bismo u Bundestagu bili spremni da tolerišemo neispunjavanje nekih postavljenih dodatnih uslova", pojasnio je Falenski u izjavi za beogradsku "Politiku".

Na pitanje u kojoj meri se poklapa sadašnje zaoštravanje stavova Hrišćansko-demokrattske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU-CSU) oko uslova postavljenih Srbiji sa stavovima vlade u Berlinu i ministarstva spoljnih poslova, Falenski je rekao da je odlučujuća reč poslanika. "Poslednju reč u vezi sa nemačkim pristankom ili odbijanjem dodele datuma Srbiji neće dati vlada, a ni ministarstvo spoljnih poslova, već mi, poslanici", dodao je Falenski.

O stavu nemačke vlade o uslovima demohrišćanskih poslanika, ministarstvo spoljnih poslova je u zvaničnom dopisu saopštilo da vlada u Berlinu ne komentariše izjave iz parlamentarnog okruženja. "Savezna vlada obavestila je vladu Srbije da je zakonom obavezana da u pogledu eventualne saglasnosti o početku pregovora deluje u saglasnosti sa odlukama Bundestaga, pa da je stoga mišljenje nemačkog Bundestaga od velikog značaja", navedeno je u dopisu nemačkog ministarstva.

Četrnaest godina od NATO bombardovanja

Radioaktivität im Kosovo

Radiokativnost u Srbiji i na Kosovu

Polaganjem cveća i venaca i odavanjem pošte žrtvama danas je u Srbiji obeleženo 14 godina od početka NATO bombardovanja na tadašnju SRJ, kada je, prema podacima srpskih vlasti, tokom 79 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Premijer Srbije Ivica Dačić položio je venac na Spomenik stradalim pripadnicima Vojske Srbije na brdu Straževica u Rakovici, a prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić na Spomen-obeležje pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane ispred Komande Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u Zemunu.

Poštu stradalim radnicima RTS odao je gradonačelnik Beograda Dragan Ðilas polaganjem cveća na spomenik "Zašto?" na Tašmajdanu, dok je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao komemorativnom skupu u novosadskoj kasarni Jugovićevo.

Napadi na Srbiju, počeli su (po prvi put u novijoj istoriji) bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, po nalogu tadašnjeg generalnog sekretara NATO saveza Havijera Solane, koji je naredbu izdao komadantu savezničkih snaga američkom generalu Vesliju Klarku. U bombardovanju je poginulo ili nestalo 1.008 pripadnika vojske i policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Korišćene kasetne bombe i osiromašeni uranijum

Flash-Galerie Belgrad Nato Bombardement

Sećanje na NATO bombardovanje

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

Tokom NATO bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

politika/tanjug/jl/dd

Reklama