Kosovski Albanci bez šansi za azil | Evropa | DW | 10.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kosovski Albanci bez šansi za azil

Hiljade građana Kosova svakog meseca napuštaju svoju zemlju i odlaze u Nemačku. Manfed Šmit, predsednik Saveznog zavoda za migraciju i izbeglice, govori za DW o mogućnostima da ti ljudi dobiju azil i o njihovom smeštaju.

Dojče vele: U poslednja dva meseca, Kosovo je, kako se procenjuje, napustilo više od 30.000 ljudi. Mnogi među njima žele u Nemačku, nadajući se boljem životu. Možete li da potvrdite ove brojke – i da li je nada tih Kosovara u bolji život u Nemačkoj opravdana?

Manfred Šmit: Brojke zaista mogu da potvrdim; mi vodimo odgovarajuće statistike. Samo u decembru i januaru, taj broj se gotovo utrostručio. Ako uporedimo 2014. i 2015. godinu, imamo stopu porasta od 572 procenta. No, nada u bolji život u Nemačkoj nije opravdana. Procenat priznavanja zahteva kosovskih državljana za azil je ravan nuli. Mi smo promenili postupak: zahtevi kosovskih državljana imaju prioritet, pokušavamo da što brže donosimo odluke. Dogovorili smo se da po hitnom postupku izdajemo ukaze o prisilnom vraćanju u otadžbinu, što, opet, znači da će ti državljani dobiti zabranu ponovnog ulaska u čitav šengenski prostor.

Manfred Schmidt Bundesamt für Migration und Flüchtlinge

Manfred Šmit: Zahtevi kosovskih državljana imaju prioritet, pokušavamo da što brže donosimo odluke

Kosovo važi kao sirotište Evrope, sa stopom nezaposlenosti od 40 procenata – a Nemačka u određenim oblastima nema dovoljno stručnjaka. Zar ti ljudi i pored toga nemaju šansu da dobiju azil u Nemačkoj?

Ekonomska situacija na Kosovu je teška, to nam je poznato. Ali, siromaštvo, prema Ženevskoj konvenciji, nije razlog za davanje azila. Ni u Nemačkoj, ni u drugim zemljama Evropske unije, to nije dovoljno za dodelu statusa izbeglice nekoj osobi.

Kako izgleda postupak kada neki Kosovar dođe u Nemačku?

Sada smo reagovali na posebnu situaciju. Postupak izgleda tako da se najpre na službenom mestu utvrdi identitet, napravi bezbednosna provera, osoba se fotografiše, uzmu se otisci prstiju, i onda donosimo odluku u roku od 10 dana. A to je negativna odluka, jer su zahtevi za azil očigledno neosnovani – posle toga tražimo od dotične osobe da napusti Nemačku, a ako to ne učini, ona biva prisilno vraćena.

Sa čime ti ljudi treba da računaju kada dođu u Nemačku? Gde stanuju dok ih ne izbace iz zemlje?

Smešteni su u posebna prihvatilišta, gde čekaju dok se ne donese negativna odluka i odatle ne budu vraćeni na Kosovo.

Oni u Nemačku često dolaze sa decom. Kakvi su uslovi smeštaja?

U pomenutim prihvatilištima su smešteni u zajedničke prostore koji su relativno tesni. Tamo dobijaju i hranu. To nije dobar smeštaj i ta prihvatilišta nisu hoteli. Za njih nema mogućnosti da trajno ostanu u Nemačkoj – bar ne dobijanjem azila. Ako neko hoće ovamo – pa i državljani Kosova – za to postoji legalna mogućnost, a to je dobijanje vize u vezi sa radnim mestom u Nemačkoj.

Kosovo još uvek spada u nesigurne zemlje Balkana – za razliku od Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine koje važe kao sigurne zemlje porekla. Ima li to ikakvog značaja pri rešavanju zahteva za azil koje podnose Kosovari?

Nije Kosovo proglašeno za nesigurnu zemlju, već su tri pomenute zemlje proglašene za sigurne. I u slučajevima te tri zemlje zahteve možemo da rešavamo brzo. Trenutno nameravamo da i Kosovo uvrstimo na listu sigurnih zemalja porekla. To nema uticaja na rešavanje očigledno neosnovanih zahteva za azil: njih ćemo sve redom odbiti.

Pravnik Manfred Šmit je od 2010. predsednik nemačkog Saveznog zavoda za migraciju i izbeglice.