Kosovska logika novog svetskog poretka | Politika | DW | 19.12.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Kosovska logika novog svetskog poretka

Ono što deluje kao zaoštravanje sukoba zapravo je samo sledeći korak ka potpunom odvajanju Kosova od Srbije. SAD i Rusija zauzimaju pozicije, a Evropska unija bi trebalo da bude prisutnija, procenjuje Adelhaid Fajlke.

To što se dešava u vezi sa Kosovom, sledi logiku novog svetskog poretka. Svetskog poretka Donalda Trampa ili Vladimira Putina, a ne logiku Ujedinjenih nacija ili Evropske unije. I zato nije čudo što su najvažniji zagovornik Kosovara Sjedinjene Države, dok Rusija podržava srpske pozicije. Rusija na strani Srbije, a SAD kao sila zaštitnica Kosova.

Tamo se, na marginama Evrope, sada markiraju sfere interesa. Nakon što je prošle godine Crna Gora postala članica NATO i nakon što će rešavanjem spora oko imena to uskoro moći da uradi i Makedonija, na Balkanu ostaju tri zemlje sa nerazjašnjenom bezbednosno-političkom pripadnošću: Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo. Uprkos godina i decenija višestrukih diplomatskih napora – posebno Evropske unije – malo toga je postignuto kada je reč o popuštanju napetosti. I ne zna se gde to sve vodi.

Slabosti multilateralnih organizacija

Zato su nedavni događaji oko Kosova takođe simptom slabosti multilateralnih organizacija, posebno EU i UN. U nastojanju da izbalansiraju interese svojih članica, one jedva da mogu jasno da se postave. Uzdrmane događajima poslednjih nedelja, one doduše zahtevaju umerenost, ali nekakvih konkretnih mera gotovo da nema.

I iznad svega, Evropska unija je u regionu izigrala, ne samo simpatije, već i autoritet, jer više ne može uverljivo da održi perspektivu pristupanja. Protivljenje integraciji Zapadnog Balkana ne da se nije smanjilo – ono se povećalo.

Političari sa Zapadnog Balkana to su odavno shvatili. Oni se bave svojim stvarima: radi se o ličnoj moći, o nacionalnim ekonomskim i bezbednosnim interesima. Taj lepi svet vrednosti demokratske i jedinstvene Evrope nije im na prvom mestu.

Feilcke Adelheid Kommentarbild App

Adelhaid Fajlke, urednica DW-Evropa

Tako nastaju novi manevarski prostori, čiji cilj nije saradnja unutar regiona, već sprovođenje pojedinačnih interesa. To podrazumeva i izolaciju, što potvrđuje izgradnja Vojske Kosova i uvođenje carina od 100 odsto na srpsku robu. Čini se da za sada nema ništa od sna o ujedinjenju šest država Zapadnog Balkana u zajedničko ekonomsko područje i time prevazilaženja sukoba oko državnosti.

Predsednici profitiraju zbog napetosti

Umesto toga, pokazuju se mišići, protivnici zauzimaju pozicije. Obe strane od toga imaju koristi. Tako su i nastupi srpskog i kosovskog predsednika u Savetu bezbednosti UN – iz perspektive onih koji su pogođeni – bili potpuni uspeh. Jer, obema stranama su samo upućeni apeli – bez pritiska, ništa konkretno.

Mnogo važnije je bilo nešto drugo: i jedan i drugi predsednik mogli su svojim građanima da pokažu da pred celim svetom zastupaju i brane njihove interese. Aktuelne tenzije, dakle, i jednom i drugom predsedniku pomažu da skrenu pažnju sa domaćih problema. A njih obojica imaju na pretek.

Osnivanje Vojske Kosova je doduše prvenstveno simboličan čin, ali Kosovo time više nego jasno daje do znanja da koristi prava suverene države, da nastupa sa novim samopouzdanjem. Deset godina od proglašenja nezavisnosti i 20 godina od rata na Kosovu, stanovnici više ne žele da budu građani drugog reda, u okruženju zemalja koje uživaju slobodu kretanja i članstva u međunarodnim organizacijama.

EU ne koristi šansu

Evropska unija, međutim, i dalje ima problema da se aktivno založi za Zapadni Balkan i da ga shvati kao šansu. Kosovarima ne uvodi bezvizni režim, ali zahteva ukidanje carina. Prema evropskoj logici – sve je to tačno. Ali nije prema logici „novog“ svetskog poretka.

Dijalog između Srbije i Kosova pod vođstvom Evropske unije takođe je na ledu. Kosovo sada zahteva da se uključe SAD. Nije ni čudo!

U utorak (18.12.) se saznalo i za pismo predsednika SAD, Donalda Trampa, upućeno Tačiju u kome on njega i Vučića poziva u Belu kuću kako bi tamo proslavili „istorijski sporazum“. To zvuči kao „Kemp Dejvid“, kao nekadašnji dogovor o Bliskom istoku. Ali sporazuma još uvek nema, pa čak ni konstruktivnog dijaloga.

Evropa bi zato svoje interese trebalo odlučnije da zastupa i na Balkanu. I to zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama. Da ne prepusti taj važan, drevni evropski region samom sebi. Ili drugim uticajnim silama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM