Kosovo-Srbija: ograničenje štete
19. decembar 2018.
„Mnogi su letos pomislili da su predsednici Kosova i Srbije na kursu približavanja. Ali danas to zvuči kao bajka iz davnih vremena“, piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung pod naslovom „Bitka za Kosovo polje“.
„Savet bezbednosti pozabavio se odlukom parlamenta u Prištini od prethodne nedelje. Prisutni poslanici su jednoglasno – doduše parlamentarci srpske manjine nisu učestvovali u zasedanju – odlučili da se formira kosovska armija. Moskva i Beograd snažno su protestovali, a čak je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio da za to 'nije vreme'. Sjedinjene Države su pak, kao najvažnija sila zaštitnica Kosova, izričito podržale tu inicijativu“.
U tekstu se napominje da je Tači u Njujorku rekao da kosovska armija „nikada neće biti opasnost u regionu“, što su podržali Amerikanci, dok je Vučić s druge strane izjavio da je „veoma zabrinut“ zbog budućnosti Srba, Srbije i Zapadnog Balkana, na šta je ruski ambasador pri UN dodao da situacija „svakog časa može da eksplodira“.
„No, veličina planirane armije koja bi trebalo da se formira u narednih deset godina, a prema trenutnom stanju ne poseduje ni avijaciju, ni tenkove, za Srbiju ne predstavlja opasnost. Jer, 5.000 kosovskih vojnika nije ni desetina u odnosu na srpsku armiju.“
„Dok Vučić s jedne strane priznaje da je Kosovo za Srbiju izgubljeno i Beograd insistira na suverenitetu nad Kosovim poljem, što je čista fantazija, Vlada Srbije s druge strane sistematski pokušava da spreči konsolidaciju kosovske države. Ministarstvo spoljnih poslova investira ogroman novac i resurse kako bi pokušalo da ubedi države koje su već priznale Kosovo kao nezavisnu državu, da tu svoju odluku povuku ili pak pokušava da spreči nova priznanja. Naime, kao veliki uspeh, srpska vlada je nedavno slavila to što joj je pošlo za rukom da spreči da Kosovo bude primljeno u Unesko i u Interpol.“
„Spor oko pitanja da li treba da se formira kosovska armija, star je koliko i sama država Kosovo. Možda još stariji“, piše frankfurtski list i pominje Ahtisarijev plan koji se, kada je formiranje bezbednosnih trupa u pitanju, „može različito tumačiti“.
„Nezavisnost se može održati samo ako se naoružamo– tako to tumače kosovski Albanci. U tome ih od početka podržava Vašington“, piše Mihael Martens i zaključuje: „Nakon što su se Aleksandar Vučić i Hašim Tači na hitnoj sednici Saveta bezbednosti otvoreno sukobili, u odnosima Prištine i Beograda u doglednoj budućnosti radiće se samo na ograničenju štete.“
Čiji je Holokaust?
Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung donosi gostujući komentar hrvatske ambasadorke u Švajcarskoj Andree Bekić pod naslovom „Hrvatska nije 'dobrovoljno pomagala'“, koji je pak odgovor na prethodno objavljeni gostujući komentar Zimona Gajsbilera (12.12.2018) pod naslovom „Holokaust nije samo nemački“.
Hrvatska ambasadorka između ostalog piše: „Iako je autor u svom tekstu više puta naglasio odgovornost nemačkih nacionalsocijalista, ipak je pokušao da holokaust predstavi kao 'međunarodni projekat', u kojem su, pored Hitlerovog režima, učestvovali i svi narodi srednje i istočne Evrope. Tu apsurdnu tezu, da su ovi narodi bili 'entuzijastični pomagači', još niko od svetskih istoričara nije postavio za 70 godina od kraja Drugog svetskog rata. Nedopustivo je da autor pokušava da deo odgovornosti za holokaust prebaci narodima i državama srednje i istočne Evrope. Jer, istorijska je činjenica da su za to odgovorni samo kolaboracionistički režimi i okupacione sile 'Trećeg rajha' – kako u Hrvatskoj, tako i u Francuskoj, Srbiji, Bugarskoj, Holandiji i drugde... Ali, nisu odgovorni čitavi narodi tih zemalja.“
Hrvatska ambasadorka dalje navodi da autor spornog komentara tvrdi da je „Hrvatska (...) samostalno organizovala ubistva Jevreja“. „To je bezobrazna laž i teška uvreda čitavog hrvatskog naroda“, naglašava Andrea Bekić i poziva se na Iva Goldštajna, hrvatskog istoričara jevrejskog porekla i sina nedavno preminulog Slavka Goldštajna, „koji u svojoj knjizi 'Hrvatska 1918-2008' naglašava: 'Nemci su na vlast doveli jednu grupu za koju su znali da im je veoma slična po ideologiji'. A koliko malo pristalica u hrvatskom narodu je ta grupa imala, pokazuju rezultati poslednjih parlamentarnih izbora pred početak Drugog svetskog rata u decembru 1938. Na tim izborima najveću podršku hrvatskog naroda osvojila je demokratska i pacifistički orijentisana Hrvatska seljačka stranka (HSS) Vladka Mačeka. Pred izbijanje rata, ta stranka je imala 90 odsto podrške hrvatskog naroda, pet procenata su bili simpatizeri komunista, a ostatak, najviše pet odsto, bile si pristalice Hitlera i Musolinija.“
„Kada je Nemačka okupirala Jugoslaviju 1941, Hitler je prvo ponudio da vladu nezavisne Hrvatske formira Vladko Maček, nesporna vodeća figura iz naroda. On je to odbio, jer nije hteo da sarađuje sa nacistima i primenjuje rasističke zakone. Tek tada Hitler postavlja svog pristalicu, Antu Pavelića, na čelo hrvatske države. Zbog toga je Pavelić doveden iz Musolinijeve Italije u koju je emigrirao iz političkih razloga. On je 10. aprila 1941, tokom proglašenja nove države, izjavio: 'U skladu sa voljom nemačkog naroda, proglasio sam Nezavisnu Državu Hrvatsku'.“
Hrvatska ambasadorka podseća i da je na vrhuncu proterivanja Jevreja došlo do antifašističkog ustanka u Hrvatskoj, da je paralelno postojala i antifašistička vlada u oslobođenom delu Hrvatske, kao i oslobodilačka armija kojoj su se, kako naglašava, pridružili i mnogi Jevreji.
„Hrvatski narod zaista može svakom narodu u Evropi da pogleda u oči, a takođe i jevrejskom narodu. To potvrđuju i odlične, prijateljske veze između Izraela i Hrvatske, kao i dugačak spisak sa imenima 117 Hrvata kojima je 'Jad vašem' dodelio počasno priznanje 'Pravednik među narodima'“, zaključuje svoj komentar u švajcarskom dnevniku hrvatska ambasadorka Andrea Bekić.
Priredio Svetozar Savić