Kosovo: Saobraćajni znakovi zaboravili srpski

Istraživanje na temu „Upotreba srpskog jezika na saobraćajnim putokazima“ nedavno je sprovedeno na teritoriji celog Kosova, a najviše grešaka je primećeno u prizrenskom i pećkom regionu. Nebojša Simić, predstavnik Centra za depolitizaciju kosovskog društva, koje je sprovelo to istraživanje, kaže da su rezultati poražavajući.

„Od 100 odsto znakova koje smo istražili na samo 48 odsto je ispravno napisano, odnosno ispravno upotrebljen pravopis srpskog jezika, kao zvaničnog jezika na Kosovu. Takođe smo došli do zaključka da 22 odsto mesta nije uopšte obeleženo i da je 30 odsto znakova totalno pogrešno ispisano. To podrazumeva da, iako je napisano na srpskom jeziku, nije napisano u izvornom obliku kako se ta naseljena mesta zovu.“

U gradovima nema putokaza na srpskom

Simić naglašava da su najveća kršenja zakona o upotrebi srpskog jezika zabeležena u gradskim sredinama. „Poražavajuće je da u skoro većini gradova na Kosovu, u samim gradskim naseljima, znaci uopšte nisu dvojezično napisani, što strašno vređa i ubija dostojanstvo nealbanskih zajednica koje koriste srpski jezik.“

Rezultati istraživanja su u formi zahteva prosleđeni svim nadležnim kosovskim institucijama. Međutim, ukoliko uskoro ne bude adekvatnog odgovora, prema rečima Simića, „Centar za depolitizaciju kosovskog društva“ će krenuti sa drugim vidovima kampanje i pritisaka na institucije kako bi poštovale zakone koje su same donele.

Greške moraju biti ispravljene

Istovremeno, Petar Miletić, zamenik predsednika Skupštine Kosova, i sam je svestan problema u vezi sa upotrebom srpskog jezika, ali veruje da nije reč o nameri. „Meni je izuzetno drago da se neko setio da uradi jedno takvo istraživanje, jer zaista i mi koji putujemo često Kosovom možemo da vidimo na tablama iskrivljena imena ili pogrešno napisana ili uopšte nenapisana. Ne verujem da tu postoji nekakva namera, mislim da je često u pitanju greška. Kosovske institucije naravno moraju da reaguju na tako nešto pošto je po Članu 5 Ustava Kosova srpski zvanični jezik, zajedno sa albanskim, prema tome takve stvari moraju da budu ispravljene.“

Miletić dodaje da problem upotrebe srpskog jezika nije samo u domenu saobraćajnih znakova, već da su ne retko i zakoni loše prevedeni. „Tu nekada izgovor može biti brzina zbog koje zakoni dolaze na dnevni red zbog izveštaja ka Evropskoj uniji i tako dalje. Mi smo, međutim, više puta i u samoj Skupštini reagovali na loše napisane zakone u smislu srpskog jezika. Postoje čak i u Ustavu, u nekim njegovim delovima, greške kod prevoda i na to smo nedavno ukazali. Dakle, taj problem je evidentan i ubuduće ćemo zaista raditi da se to ispravi“, kaže Miletić.

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština
Odg. urednik: Nemanja Rujević