Korupcija ugrožava evropsku budućnost Balkana  | Politika | DW | 13.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Korupcija ugrožava evropsku budućnost Balkana 

Sa sadašnjim stepenom korupcije, Zapadni Balkan rizikuje da mu se ponovi istorija iz devedesetih godina prošlog veka i da „balkansko bure baruta“ ponovo eksplodira, čulo se na diskusiji na Univerzitetu Kolumbija.

Dobro upravljanje državnim institucijama i smanjenje obima korupcije u zemljama Zapadnog Balkana nemoguća je bez pune vladavine prava, javne odgovornosti i slobodnih medija. To je zaključak dvodnevnog skupa održanog u zajedničkoj organizaciji Hariman instituta, sa prestižnog njujorškog univerziteta Kolumbija i univerziteta Eseks iz Velike Britanije. Zbog svega toga, pod lupu je stavljena i Kina i jačanje njenog ekonomskog uticaja na Balkanu, što sve više zabrinjava EU i SAD.

Na pomenutoj naučno-analitičkoj radionici u Njujorku okupili su se predstavnici akademije, trustova mozgova, medija, nevladinog sektora i aktivisti iz Srbije, Albanije, sa Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije. Interesantno je da predstavnici BiH nisu uspeli da stignu na taj panel zbog štrajka nemačkog avioprevoznika Lufthanze.

Tako je od svih balkanskih zemalja sa sličnim problemima, ovoga puta u Njujorku u centru pažnje nekako bila Crna Gora. Na samom otvaranju skupa, prvog dana prikazan je dokumentarni film „Svileni put ili svileni gajtan (omča oko vrata)“, čiju je realizaciju između ostalih pomogla i američka ambasada u Podgorici. Dokumentarac je posvećen „netransparetnim radnjama“ oko izgradnje autoputa Bar-Boljare. Taj put će, prema istim tvrdnjama, Crnu Goru koštati više od milijardu evra.

Klauzulom o plaćanju kineskim investitorima navedena je mogućnost jedne vrste državne hipoteke, pa se strahuje da, ukoliko Crna Gora ne uspe da servisira kineski dug u narednih 14 godina (kako je rečeno oko 66 miliona evra godišnje), ta zemlja može da izgubi deo svoje teritorije, recimo luku Bar ili neki drugi strateški objekat.

Kineski kapital svuda oko nas

Milka Tadić-Mijović, svetski poznata i u Americi nagrađivana crnogorska novinarka, inače jedna od autora filma, taj projekat je nazvala „putem iz nigde u nigde“, jer se ne zna kada će Srbija da gradi svoju deonicu te transferzale prema crnogorskom primorju. Ona je navela da javnost u Crnoj Gori još uvek suviše malo zna o novčanim transakcijama izgradnje tog skupog autoputa.

„Dobro je da se o Balkanu priča na Kolumbiji, posebno o problemima korupcije i organizovanog kriminala koji su najveća prepreka demokratizacije regiona. Na žalost, Balkan odavno nije u fokusu Sjedinjenih Američkih Država i veoma je važno da predstavnici iz regiona informišu američku javnost o prilikama u našim zemljama“, izjavila je za DW Tadić-Mijović.

Na panelu je bilo reči i o drugim primerima izgradnje puteva s kineskim izvođačima u Severnoj Makedoniji, ali i američkim građevinarima (Behtel), na Kosovu. Pominjući Bosnu i Hercegovinu, učesnici su podsetili, da tamošnji političari već duže od godinu dana ne žele da se dogovore oko formiranja državnog Saveta ministara, ali su proletos s kineskim izvođačima veoma brzo dogovorili izgradnju termoelektrane Blok 7 u Tuzli u vrednosti od više od 750 miliona evra, iako se EU tome oštro protivila.

Kineske investicije u regionu su zapravo mač sa dve oštrice, kaže za DW Tanja Domi, profesorka ljudskih prava na univerzitetu Kolumbija i jedan od organizatora panela. Ona navodi da se s tim investicijama uvozi i loša, netransparenta praksa upravljanja, pa bi balkanske zemlje trebalo da razmisle o uvođenju „parlamentarnog nadzora“ nad tim aktivnostima.

Ali, nije sve do Balkanaca!

Domi se osvrnula i na potez zvaničnog Pariza (ulaganje veta na početak pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom, prim. red), koji time gura Balkan na Istok umesto na Zapad i, kako je rekla, sigurno neće doprineti porazu korupcije u pomenutim zemljama.

„Francuski veto na proširenje EU na Severnu Makedoniju i Albaniju došao je u veoma loše vreme i može da bude razoran za napredak demokratije i borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu“, kaže Domi za DW. Ona dodaje, da se „akcije (predsednika Emanuela) Makrona mogu svrstati uz najgore impulse (Viktora) Orbana unutar EU, kao i (Vladimira) Putina i (Redžepa Tajipa) Erdogana van EU“.

To je upravo još jedan razlog, insistira Domi, zašto bi Amerika trebalo više da se angažuje u regionu.

Građanski mentalitet i sloboda medija

„Lek za korupciju u svim zemljama, pa i na Balkanu, je ’kultura zakonitosti’“, kaže za DW, dr Jovana Marović, izvršna direktorka mreže Politikon iz Podgorice, inače čest učesnik takvih foruma u organizaciji EU.

„Građani smatraju da je korupcija jedan od tri najznačajnija problema na ovim prostorima, dok istovremeno većina njih misli da je opravdano dati mito kako bi ostvarilo neko od svojih prava. Isto tako, kako pokazuje najnoviji Balkanski barometar, gotovo dve trećine građana Zapadnog Balkana ne veruje u to da se zakon primenjuje jednako na sve“, navodi Marović.

„Kada političari budu državni posao doživljavali kao odgovornost, a ne kao poligon za bogaćenje, promeniće se i ustaljeni obrasci ponašanja“, poentira Marović. Ona naglašava i da „proaktivna transparentnost“ u pravom smislu reči na Zapadnom Balkanu ne postoji.

Naravno, najteže je menjati mentalitet i svest građana i uveriti ih da zakon osigurava pravdu, a to, kaže Marović „zahteva posvećenost na duže staze, društvenu transformaciju, kao i iskorevanje nedemokratskih praksi“.

Na panelu se govorilo i o važnosti slobodnih medija na Balkanu i njihovim teškoćama da eksponiraju korupciju u svim oblicima, od povezanosti kriminalaca i političara, do načina na koji se to reflektuje na novinarstvo.

Korupcija u novinarstvu

Učesnica radionice, analitičar medija iz Njujorka Marija Šajkaš, za DW ističe da se važan deo diskusije ticao i korupcije u novinarstvu, kao i pitanja „do koje mere je moguće slobodno izveštavati“.

„Na Balkanu, srećom, još uvek ima necenzurisanih medija, iz kojih je moguće saznati o potkupljivosti političara i njihovim vezama s mafijom. Države u kojima su koruptivni elementi sve zastupljeniji, takve informacije pokušavaju da zaustave ili, kao u slučaju Srbije, relativizuju, uguše ili čak proglase za lažne vesti“, objašnjava Šajkaš. „Stoga je moj lični zaključak da je na Zapadnom Balkanu danas izrazito teško biti konzument medija“.

I novinar Slobodan Georgiev, koordinator Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN) za Srbiju, smatra da pomenute države još nisu postale funkcionalne demokratije: „A bez funkcionalnih i jakih kontrolnih institucija i slobodnih medija vlade se ponašaju autoritarno i zanemaruju zakone“, podseća Georgiev.

Ali, kaže on, problem je i u tome što nije došlo do istinskog pomirenja među balkanskim narodima. „To što se pomirenje nije dogodilo vodi u zonu stalne tenzije i osećanja da rat nije završen“, ustvrdio je Georgiev za DW.

Vodi li korupcija ponovo u rat?

„Pojačani siromaštvom i činjenicom da nema jasne EU-perspektive, nacionalizmi i kriminalci hrane se na isti način na koji se to dogodilo sa SFRJ (Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom) 1990. godine. Tada je Zapad uspeo da ne pruži podršku projektu Ante Markovića i onda je usledila decenija ratova“, kaže Georgiev.

„Meni se čini da se sada dešava slična stvar i to je ogromna opasnost za region. I onda su predsednici republika išli okolo, sastajali se, a sve vreme se pripremali za rat. Meni to sada slično izgleda“.

On naglašava da je odgovornost Evropske unije i SAD ogromna, upravo zato da se istorija ne bi ponovila na Balkanu.

„Samim tim što države Zapadnog Balkana imaju ozbiljnih unutrašnjih problema i loše stanje vladavine prava, (one) predstavljaju stalnu pretnju po bezbednost Evrope“, kaže i Jovana Marović, ali ističe da EU ostaje jedina koja može da ponudi adekvatnu pomoć.

„Ta dva razloga trebalo bi da su dovoljna za aktivniju i posvećeniju ulogu Zapada u demokratizaciji Zapadnog Balkana, a kojom bi trebalo sprečiti da balkansko ’bure baruta’ (ponovo) eksplodira“, zaključuje Marović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android