Korupcija u Simensu

Korupcionaška afera za Simens nije samo veliki finansijski gubitak, već isto toliko teška šteta za imidž koncerna. Štete za preduzetnike širom sveta su teže nego vrednost pojedinih ugovora, jer najverovatnije bezz podmićivanja oni nebi ni bili uknjiženi. Pri tom su razmere afere još uvek nesagledive; Državno javno tužilaštvo nalazi se na početku istrage. Koncern Simens je sa svoje strane formirao Istražni tim kao i poručio ombudsmana koji zajednički treba da pomognu u rasvetljavanju i pobarinu se za budućnost. U medjuvremenu se govori o sumi većoj od 200 miliona eura, koji su godinama uzimani od firmi sa kojima su poslovali, a zaatim je novac deponovan na «tajne račune « u inostranstvu..

Simens pri tom nije usamljen slučaj. Menadždri Dajmler Krajslera su takodje pod sumnjom, da su učestvovali u poslovima na takozvanom «sivom tržištu», i da nisu samo podmićivali druge već nisu zaboravljali da nagradjuju ni sami sebe. Jedan francuski liferanrt autobomilske industrije trebalo je da podmićuje kupce Folksvagena, Audija i BMW. U Volksvagenu je tolerisana «koruptna preduzetnička mreža» vodećih menadžera u firmi koja je važne poslovne predstavnike opskrbljivala sa novcem, skupim putovanjima sa ljubavnicama i prostitutkama. Bivši šef kadrovske službe Peter Harc čeka na proces, a bivši šef radničkog saveta Klaus Folker je u istražnom zatvoru. Zar mentalitet samousluživanja rukovodstva kojem Nadzorn odbor odobrava astronomske plate i sam ne graniči sa korupcijom?

Da li je korupcija još samo pirtanje definicije? Lista skandala koja je samo u poslednje vreme isplivala na površinu će se najverovatnije proširiti. Iztražni organi polaze od toga da su poznati slučajevi samo vrh ledenog brega. Veliki deo uopšte nije saglediv. To znači: U mnogim slučajevima korupcija nije konstatovana je postoji pomanjkanje kontrolnih mehanizama, i jer su počinioci veoma rafinirani da bi bili uhvaćeni, ili jer su otkriveni slučajevi gurnuti pod tepih, jer je za firme šteta od poljuljuljanog ugleda od veće vrednosti od finansijskog gubitka.

Pri tom treba reći da nisu davno prošla vremena u kojima je korupcija u zemlji bila zabranjena, ali podmićivanja koja su nemački preduzetnici vršili u inostranstvu tretirana su kao «korisni izdaci» koji su se mogli odbiti od poreza. Ne može se poreći i da je u mnogim zemljama, pre svega u Africi, Aziji, Latinskoj Americi kao i Istočnoj Evropi podmićivanje bilo očekivano kod sklapanja ugovora. U nekim zemljama su postojale i ustaljene tarife. Ko ne podmićuje, i to čitavu hijerarjiju preduzetnika i ljudi u vladi, taj nije naročito dobrodošao. Medjutim korupcija, podriva državu, privredu i društvo. Bogati i moćni pune svoje račune u inostranstvu, siromašni plaćaju ceh.

Već godinama je ova praksa u svim velikim industrijskim zemljama zabranjena, ali je očigledno da ona i dalje postoji.. Medjutim, bilo bi fatalno ako bi se sada uvrežilo shvatanje da je Nemačka privreda linearno koruptna. To što se sada poznati slučajevi obradjuju pred sudom, govori da postoji pravna sigurnost u privrednom svetu Nemačke.

Karl Zavadski