Korona zagađuje klimu u društvu | Evropa | DW | 17.11.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Korona zagađuje klimu u društvu

Uporedo s brojem novozaraženih u Nemačkoj raste i uznemirenost. Politika, društvo, mediji – svi moraju više da razgovaraju međusobno, a ne samo da govore jedni o drugima, ukazuje urednik u DW Marsel Firstenau.

Jedni naklapaju o korona-diktaturi, drugi one koji sumnjaju u vakcine trpaju u isti koš sa apsolutno nerazumnim „kverdenkerima“. I jedno i drugo je besmislica i izaziva nevericu kod onih koji vide više od crnog ili belog. Upravo o tome se radi kada je reč o bolesti koju zovu kovid 19: uočiti i mnoge druge boje. Čovek mora da bude spreman da se otvori i za druge argumente i osećaje, a ne samo za one sopstvene. Inače neće biti dijaloga.

Ali stvarnost, na žalost, često izgleda drugačije: sve je više odbijanja, ignorisanja, klevetanja. Ukratko: suprotstavljene pozicije su zamrznute. Što su veće dnevne brojke u Nemačkoj – zaraženih, popunjenih kreveta na odeljenjima intenzivne nege, mrtvih – to je agresivniji i nepomirljiviji ton. Pri tome je pandemija od početka pokazala pre svega jedno: kod korone nema apsolutne sigurnosti.

Ozbiljno shvatiti sumnje u korona-politiku

Ni nauka ni politika ni u jednom trenutku nisu bili jedinstveni – nacionalna, kao i internacionalna. Svi su svakodnevno učili, grešili, izvlačili iz toga pouke. A to da li su one bile ispravne ili pogrešne, često se pokazivalo tek mnogo kasnije. Pametovanje je u većini slučajeva nepotrebno. Važne su kritika i samokritika. Ali, molim lepo, konstruktivno i kulturno!

To može da deluje kao naivna želja i možda to i ostane. Uostalom, ko nikada nije ni bio zainteresiran za pošteno ophođenje s drugima, ionako se sam diskvalifikovao. Ali bilo bi vredno potruditi se oko mnogih koji sumnjaju. Onih koji su nesigurni zbog studija o opasnim nuspojavama vakcina, nedorečenih odluka političara koji jedni drugima konkurišu, spornih preporuka uglednih komisija.

Paušalni bes na nevakcinisane je jednostran i nepošten

Ne smeju se ti brojni ljudi jednostrano staviti na stub srama i pozivati na grižu savesti, govoreći im da su samo oni krivi za stanje na odeljenjima intenzivne nege. Za tu situaciju, koja se opet pogoršava, krivi su i drugi, a ne samo nevakcinisani: farmaceutske kompanije orijentisane ka profitu, političari kojima je najvažnija konkurencija, kao i privatni i javni poslodavci koji uskraćuju poštene plate.

Marsel Firstenau, DW

Marsel Firstenau, DW

Neki su možda i zato besni na nevakcinisane, jer su podlegi iluziji: jer su i vakcine razvijene u najkraćem roku – kako se upravo sada može bolno spoznati – donele samo kratki predah. Njihova efikasnost se smanjuje brže nego što smo se svi nadali. „Buster-doza“ je sada važna, a za mnoge i nužnost. I dok je u Nemačkoj i drugim bogatim zemljama navala na treću dozu vakcine u punom jeku, u siromašnijim krajevima sveta milijarde nevakcinisanih ljudi ostaju potpuno nezaštićeni.

Sve nas ugrožava egoizam kod vakcinisanja

Taj skandal je u nemačkoj zaokupljenosti samom sobom skoro potpuno nestao s radara. Zato bi trebalo podsetiti na opomenu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša: uskraćivanje vakcine protiv korone siromašnijim zemljama, a time i sprečavanje pravedne podele, „nije samo pitanje nemorala, nego i pitanje gluposti“. Svi u Nemačkoj bi trebalo da osete da je taj opravdani prigovor upućen i njima.

Hitan zadatak politike i privrede jeste da napokon efikasno suzbiju tu nečuvenu nepravdu. Tu više ne bi smelo da bude tabu ni ukidanje patenata na vakcine. A za veći društveni konsenzus u Nemačkoj neophodno je međusobno razumevanje – recimo da se uvidi da je, uprkos sumnjama, potrebno vakcinisati se u interesu i iz solidarnosti sa svim ljudima na odeljenjima intenzivne nege. Ali onaj ko ne može da se odluči na to, ne sme da bude kažnjen. Uvođenje lokdauna za nevakcinisane kao u Austriji bilo bi neoprostivo prelaženje granice.

I mi u medijima moramo nešto da naučimo

Ja sam se, nakon mnogo razmišljanja, vakcinisao. Naravno, tek nakon što su na redu bili stariji i oni s hroničnim bolestima. Bilo mi je neugodno zbog toga što su novinari, kao takozvano sistematski relevantno zanimanje, mogli ranije da dobiju vakcinu. Ona je bila mnogo potrebnija zaposlenima u prodavnicama, vozovima, autobusima ili dostavljačima. Oni ne mogu da se povuku u svoje kuće i da odatle rade, kao što to može većina onih koji rade u medijima.

A što se tiče medija: i mi smo, naravno, pozvani da budemo odgovorni i preispitujemo našu ulogu. Kao i u drugim krizama, to nam je samo delimično uspelo. Ono što ostaje jeste: učiti iz grešaka, obećati poboljšanje – i potruditi se da se pogodi pravi ton.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu