Korona u Ukrajini: Izbeglicama je potrebna zaštita | Evropa | DW | 08.03.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Zdravlje

Korona u Ukrajini: Izbeglicama je potrebna zaštita

Rat u Ukrajini bi mogao da dovede do velikog povećanja broja zaraženih korona-virusom? Epidemiološkinja Berit Lange za sada ne vidi opasnost od novog talasa zaraza u Evropi zbog dolaska velikog broja izbeglica. 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i nevladina organizacija „Hjuman Rajts Voč“ izveštavaju o napadnutim i uništenim bolnicama u ukrajinskim gradovima. Nema dovoljno respiratora, a i ranije tokom pandemije postojao je problem s nedostatkom kiseonika.

„Zdravstvene ustanove nikada ne smeju biti cilj vojnih akcija“, kaže Berit Lange, direktorka odeljenja za epidemiologiju u Centru Helmholc u Braunšvajgu. To nije samo katastrofa za ljude koji su zaraženi koronom2, već za sve kojima je neohodna medicinska nega.

Niska stopa vakcinacije u Ukrajini

U Ukrajini je vakcinisana samo trećina stanovništva. Delta varijanta korona-virusa u novembru i decembru prošle godine veoma je opteretila zdravstveni sistem. Mnogi su morali da budu hospitalizovani, broj umrlih bio je visok.

Omikron-talas je u Ukrajini dostigao vrhunac sredinom februara. „Ali taj talas, kao i u mnogim drugim zemljama, nije doveo do velikog broja smrtnih slučajeva i velikog opterećenja zdravstvenog sistema“, kaže Lange.

I pored toga, sada je veoma važno obezbediti medicinsku negu ljudima, koliko god je to moguće. „Situaciju ljudi koji beže ne bi trebalo dodatno da oteža povećanje kovid-infekcija“, kaže epidemiološkinja.

Obezbediti negu svuda gde ljudi dolaze

Mnogi ljudi su preko ukrajinske granice pobegli u susedne zemlje, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju. Tim zemljama je sada hitno potrebna finansijska pomoć i podrška lokalnih humanitarnih organizacija“, kaže Lange.

Desetine hiljada ljudi utočište je potražilo u drugim evropskim zemljama – pa i u Nemačkoj. Kako bi se smanjio rizik brzog širenje virusa među izbeglicama, medicinska nega morala bi da bude maksimalno dostupna: bez velikih birokratskih prepreka i uz pomoć prevodilaca. Time bi se možda povećala i stopa vakcinisanih među onima koji dolaze.

„Zdravstvene ustanove koje su izgrađene između 2014. i 2016. godine, onda kada smo imali mnogo izbeglica, sada bi ponovo morale da dobiju snažnu finansijsku pomoć i više osoblja“, kaže Lange.

Za sada nema opasnosti od novog kovid-talasa

Veliki problem su veliki izbeglički centri u kojima se zarazne bolesti svih vrsta lako šire. „Ljudi bi trebalo da budu decentralizovano smešteni“, kaže epidemiološkinja.

Inicijativa „Global Polio Eradication Initiative“ zabrinuta je zbog jedne druge zarazne bolesti: poliomijelitis ili dečija paraliza, skraćeno polio. „Ukrajina je trenutno pogođena širenjem poliovirusa tipa 2 (cVDPV2). Poslednji slučaj otkriven je u januaru 2022. godine“, navodi se u saopštenju.

Naravno, veoma je teško pretpostaviti u kojoj meri će dolazak izbeglica uticati na epidemiološlu situaciju u Evropi. „Veoma je važno sprečiti širenje zaraze među izbeglicama“, kaže Lange. Ako to uspe, onda nema razloga za brigu o novom kovid-talasu u Evropi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.