Korona u Nemačkoj – dostignuta kritična tačka | Politika | DW | 09.11.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Pandemija

Korona u Nemačkoj – dostignuta kritična tačka

Kao da situacija nije već bila dovoljno teška, sada se i razni politički akteri ponovo sukobljavaju oko nadležnosti. Nešto se temeljno menja u korona-politici Nemačke.

Incidencija u Nemačkoj nikada nije bila ovoliko visoka. Institut Robert Koh (RKI) izveštava da je u poslednjih sedam dana na 100.000 stanovnika bilo 213,7 novih slučajeva korone – s tendencijom rasta. Žarišta su u pokrajinama Tiringija, Saksonija i Bavarska, a u pojedinim tamošnjim okruzima incidencija se bliži i granici od 1.000.

-pročitajte još: Četvrti talas bukti u Nemačkoj, šta će uraditi iduća Vlada?

Međutim, nemačka savezna vlada i pokrajine dogovorili su se da se da incidencija nije više relevantan faktor za procenu situacije s pandemijom, već takozvana stopa hospitalizacije koja pruža informaciju o tome koliko je zaraženih u bolnicama. Ta vrednost širom Nemačke već nekoliko dana je u padu.

Ali, i to je relativno. U apsolutnom iznosu, isto toliko ljudi je na jedinicama intenzivne nege zbog kovida kao i pre godinu dana: gotovo 2.600. Polovina je na veštačkom disanju. Samo što sada, zbog nedostatka medicinskog osoblja, nedostaje nekoliko hiljada kreveta. Prema izveštaju RKI, u Nemačkoj je trenutno slobodno nešto manje od 3.000 kreveta na tim odeljenjima i bolnice bi uskoro ponovo mogle da počnu da odlažu operacije koje nemaju veze sa koronom i da ograničvaju svoj rad.

U suštini, i političari i stručnjaci morali su da vide da ovakva situacija stiže. Trećina vakcinisanih nije dovoljno da se pandemija znantnije ublaži. Problemi su dakle tu, diskusije su u punom jeku, a da stvar bude još gora, Nemačka se nalazi između dve vlade.

Incidencija u Španiji, na Malti, u Švedskoj, Portugaliji i Nemačkoj (gde je u međuvremenu dalje porasla na današnjih 213,7)

Incidencija u Španiji, na Malti, u Švedskoj, Portugaliji i Nemačkoj (gde je u međuvremenu dalje porasla na današnjih 213,7)

Nova vlada – nova pravila

Do sada je pravna osnova za sprovođenje korona-politike u Nemačkoj bilo to što je proglašeno „epidemijsko vanredno stanje“ na nacionalnom nivou. To je značilo da izvršna je vlast mogla da odlučuje zaobilazeći parlamente. Na osnovu Zakona o zaštiti od zaraze, koji je posebno prilagođen za koronu, premijeri pokrajina i kancelarka Angela Merkel odlučivali su o tome šta da se radi. I Jens Špan, savezni ministar zdravlja, takođe je mogao da deluje putem uredbi, tj. bez uključivanja Bundestaga.

Verovatni budući koalicioni partneri u novoj vladi – Socijaldemokrate (SPD), Liberali (FDP) i Zeleni – dogovorili su se krajem oktobra oko toga kako dalje. Njihov moto glasi: drugačije nego do sada! „Epidemijsko vanredno stanje“ više ne bi smelo da se produžava. Za njegovo ukidanje postavljen je i rok: 25. novembar.

-pročitajte još: Korona u Nemačkoj: sve ispočetka?

„Pravno siguran i u skladu s ustavom“

Dva su glavna razloga za tu promenu plana. Prvo: oni su zabrinuti da bi sudovi mogli da ponište pravila protiv korone, što se ponegde već i dogodilo, kaže šefica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Katrin Gering-Ekart. Zato je, naglšava, „potrebna jasnoća i pravna sigurnost.“

I drugo: „Moramo da se vratimo redovnoj podeli vlasti“, kako bi korona-politika ponovo bila u skladu sa ustavom, rekao je šef poslaničke grupe Liberala Marko Bušman,.

Novi zakon o zaštiti od zaraza trebalo bi da bude usvojen pre 25. novembra. Nacrt je već u Bundestagu. O njemu će se raspravljati u poslaničkim grupama, zatim sa stručnjacima, a na kraju i na plenarnoj sednici. Glasanje je zakazano za 18. novembar.

Predstavnici FDP Marko Bušman, Zelenih Katrin Gering-Ekart i SPD Dirk Vize

Predstavnici FDP Marko Bušman, Zelenih Katrin Gering-Ekart i SPD Dirk Vize

Nema više lokdauna

Važna mera, koja bi trebalo da ima brz efekat, jeste ponovno uvođenje mogućnosti besplanog testiranje, što je nedavno ukinuto.

Osim toga, intenziviraće se testiranja u domovima za starije osobe – svakodnevno za sve posetioce, medicinsko osoblje, kao i za osoblje koje čisti ili radi u kuhinji. Neke pokrajine to već praktikuju, a sada bi trebalo da za to postoji pravna osnova na nivou čitave države.

Osim toga, vakcinacija trećom dozom trebalo bi da bude bolje organizovana. Lekari opšte prakse trebalo bi da pozivaju pacijente na treću dozu.

-pročitajte još: Većina Nemaca za obaveznu vakcinaciju

Uvođenje „pravila 2G“ (pristup mnogim sferama javnog života samo za vakcinisane i izlečene osobe) na nacionalnom nivou – nije u nacrtu, prenose mediji. Takvo pravilo, međutim, već postoji u nekim saveznim pokrajinama kao što je recimo Saksonija, a i Berlin se priprema na taj korak.

Jedini problem je nedostatak kontrole. „Kada se vratite na besplatne testove za građane, onda bi organizatori manifestacija ili ugostitelji rezultate testiranja obavezno morali da očitaju putem QR-koda, kao što se to radi u susednim zemljama“, upozorio je Janoš Damen, predstavnik Zelenih za pitanja zdravstvene politike.

Mere kao što su ograničenja kapaciteta, obavezno nošenje maske i higijenski propisi trebalo bi i dalje da važe – „ali više ne bi trebalo da bude zatvaranja firmi. Jer, ključna reč je lokdaun“, rekao je Bušman. „Tvrde instrumente“ iz Zakona o zaštiti od zaraze, prema njegovom mišljenju, ne bi više trebalo primenjivati.

Pogledajte video 02:46

Diskusija u Nemačkoj: maske u školama ili ne?

Pokrajine beže od odgovornosti

Ton rasprave je postao oštar. Demohrišćanski (CDU) premijer Saksonij Mihael Krečmer optužio je stranke koje pregovaraju o vladi da su im pogledi uski, da im nedostaje volja za saradnju, da nisu kompetentni i da su arogantni.

Pritom su pokrajine sve to mogle i da urade drugačije. Moglo je da se nastavi tako da odgovornost za korona-mere bude isključivo na pokrajinama. Ali, one su se uplašile i umesto toga traže osnovne smernice sa saveznog nivoa. Na kritiku je ujedno naišlo i to gde bi smernice trebalo da budu donete. Na kraju krajeva, pokrajine opet moraju u Bundesratu da odobre zakon, što bi takođe trebalo da se dogodi 19. novembra.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu