Korona: slučaj Išgl | Evropa | DW | 13.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Austrija

Korona: slučaj Išgl

Super prenosilac korone – taj neslavni naziv austrijsko skijaško mesto Išgl dobilo je u martu. Sad je jedna komisija stručnjaka utvrdila teške propuste vlasti. A niko ne želi da preuzme odgovornost.

Propusti, kašnjenja, zataškavanja… I niz grešaka vlasti koje sežu sve do austrijskog saveznoga kancelara Sebastijana Kurca. Nezavisna komisija stručnjaka pokrajine Tirola objavila je u Insbruku rezultate svoje istrage o slučaju Išgl.

Na 287 stranica komisija je zabeležila kako su propusti vlasti omogućili da to mesto postane žarište širenja korona-virusa. Izveštaj postavlja i pitanje: ko će preuzeti političku odgovornost za tu katastrofu.

Do sada je tirolska vlada privlačila pažnju pre svega izbegavanjem odgovornosti. „Vlasti su sve uradile ispravno“, tvrdio je 16. marta 2020. na austrijskoj televiziji jedanaest puta za redom Bernhard Tilg, pokrajinski ministar zdravstva Tirola.

Bilo je to tri dana nakon što su hiljade turista na brzinu pobegle od karantina u Išglu. Odatle se virus proširio u 40 zemalja sveta. Prvi slučajevi infekcije na Islandu utvrđeni su kod turista koji su bili na skijanju, u Norveškoj su govorili o „skijaškoj epidemiji“. A i u Nemačkoj je bilo prenošenja infekcije preko skijaša iz Išgla.

Letos je predsednik tirolske pokrajinske vlade Ginther Plater (ÖVP) ipak priznao greške, ali je zagarantovao da su sve odluke donošene „s najvećom odgovornošću u skladu s tadašnjim saznanjima“.

„S najvećom odgovornošću i u skladu s tadašnjim saznanjima“: premijer Tirola Ginter Plater (desno) i pokrajinski ministar zdravlja Bernhard Tilg

„S najvećom odgovornošću i u skladu s tadašnjim saznanjima“: premijer Tirola Ginter Plater (desno) i pokrajinski ministar zdravlja Bernhard Tilg

Pogrešno saopštenje za medije

Razjašnjenje slučaja Išgl prati se širom sveta, jer ga mnogi smatraju primerom pogrešnog postupanja u početku širenja pandemije. „Njujork tajms“ je nedavno objavio članak o Išglu i ulozi žurki u širenju epidemije.

Objavljivanje rezultata istrage pratilo je 35 novinara iz Austrije i inostranstva. Predsednik Komisije Ronald Rorer predstavio je vremenski prikaz vesti, počevši od inficiranih turista sa Islanda. Krizni menadžment u toj fazi očigledno je napravio „teške propuste“, tvrdi Rorer i njegovih pet kolega. Saopštenje za medije pokrajinske vlade Tirola je „pogrešno i zato loše“. Pogrešno je bilo i ponovo dozvoliti zabave u ugostiteljskom objektu „Kiclohu“, a odluka da se žičare zaustave tek 13. marta stigla je prekasno.

Bekstvo u pancericama

Haos koji je izbio tog petka, 13. marta, Rorer je predstavio na osnovu izveštaja jednog očevica: turisti su bacali skije ispred mesta za iznajmljivanje, a neki su u pancericama trčali do svojih automobila kako bi izbegli karantin.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc karantin je najavio na konferenciji za novinare u 14:15, iako on nije za to nadležan i iako to nije bilo dogovoreno s lokalnim vlastima. To je „ne samo faktički, već i pravno problematično“, navodi se u izveštaju Komisije. Kurcova najava „onemogućila je smislenu epidemiološku kontrolu“.

Predsednik pokrajinske vlade Ginter Plater odbacio je kritiku stručnjaka. Bilo je „stručnih, ali ne svesnih grešaka“, rekao je Plater. „Uvek se radilo o zdravlju lokalnog stanovništva i gostiju.“

To je interpretacija koju Plater koristi kao pogled u budućnost. Ali izgledi nisu dobri. Zimska sezona u Tirolu je ugrožena, Nemačka je izdala upozorenje da se tamo ne putuje, a iz te zemlje dolazi polovina od oko šest miliona zimskih turista. Tamošnji turistički radnici su zabrinuti, a s njima i austrijski kancelar Sebastijan Kurc.

Ovaj bar u Išglu bio je prvi zatvoren

Ovaj bar u Išglu bio je prvi zatvoren

Nema žurki nakon skijanja

„Upozorenja da se ne putuje ugrožavaju radna mesta“, izjavio je Kurc ovih dana prilikom predstavljanja bezbednosnog koncepta za zimsku sezonu, koja bi u Išglu trebalo da počne 26. novembra. I to s ograničenjima: skijanje može, zabave nakon skijanja – ne mogu. Osim toga, maske će na žičarama biti obavezne, a redovni testovi osoblja u skijaškim objektima trebalo bi da povrate poverenje.

Opziciji u Tirolu to nije dovoljno. „Ne smemo da zaboravimo da su ljudi došli kod nas na odmor, a da su se kućama vratili bolesni. Neki su i umrli“, kaže Markus Zint iz stranke „Liste Fric“, koja u tirolskom pokrajinskom parlamentu ima dva poslanika. „Na tu traumu suviše malo mislimo.“

Žrtve do danas čekaju na javno izvinjenje. I na ostavke – i to ne samo tirolskog političara nadležnog za zdravstvo Bernharda Tilga. Ali, svi nadležni su do danas na svojim funkcijama – i tu sigurno ništa neće da promeni ni ovaj izveštaj.

I državno tužilaštvo sprovodi istragu

Premijer Tirola Plater nedavno je dospeo pod dodatni pritisak: austrijski magazin „Profil“ objavio je da je Plater od šefa okruga Landek zahtevao da u saopštenjima za novinare stanje prikazuje boljim nego što jeste, kako bi smanjio napade na Išgl.

Te osetljive informacije magazin je očigledno dobio iz istrage koju od letos sprovodi državno tužilaštvo Insbruka u vezi sa slučajem Išgl. Četiri u to umešane osobe terete se da su nehajno ili namerno ugrozile ljudi zaraznim bolestima.

Uz krivično-pravne postupke, u toku su i tužbe protiv Republike Austrije za nadoknadu štete, a planirane su i grupne tužbe. Razjašnjavanje stvari oko slučaja Išgl je dakle – tek počelo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama