Korak u bolju budućnost? | Politika | DW | 20.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Korak u bolju budućnost?

Potpuno neočekivano, u jeku hrvatske krize vlasti, sastaju se hrvatska predsednica Grabar-Kitarović i premijer Srbije Vučić. Spremni su, kažu, pokrenuti dijalog kako bi se rešila otvorena pitanja dve zemlje.

Zašto sastanak nije organizovan na premijerskom nivou i gde je u svemu hrvatski tehnički premijer Tihomir Orešković, nije objašnjeno. Tim čudnije što će ovoga puta predsednica i premijer dve zemlje potpisati i dokument - Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske.

Premijer Aleksandar Vučić u Hrvatskoj spada u nevoljene političke figure iz susedstva, ponajviše zbog ranije uloge u Šešeljevoj Srpskoj radikalnoj stranci i delovanja na okupiranoj hrvatskoj teritoriji tokom Domovinskog rata. Danas, kako je izjavio za hrvatsku javnu televiziju, nije sasvim siguran da je ono što je tada tamo govorio bilo ispravno, no, kaže, bio je uz svoj narod. Kao znak dobre volje najavljuje i mogućnost otvaranja pitanja zastupljenosti Hrvata (i ostalih manjina) u parlamentu Srbije.

Ni hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, koju je na tu dužnost lansirao HDZ, nije omiljena u Srbiji. Izbore je dobila na buđenju nacionalnog zanosa koji je, smatraju mnogi, prešao granicu dobrog političkog delovanja. Ona je, u uzvratnom razgovoru za RTS, potvrdila spremnost rešavanja problema na međunarodnim sudskim telima kao deo normalne prakse brojnih prijateljskih zemalja. Na novinarsko pitanje o „porastu ustaštva, prvenstveno kroz izjave ministra kulture Zlatka Hasanbegovića (HDZ) i odlazak državnih dužnosnika na Bleiburg“ gde se obeležavaju takozvani križni putevi - nije stala u odbranu ministra već je poručila da je reč o izolovanim slučajevima, a ne državnoj politici. Kaže, današnji sastanak, koji započinje u Dalju, a završava u Tavankutu i Subotici u Vojvodini, nije organizovan na pritisak međunarodne zajednice.

Kosor: Dovoditi Vučića je nepromišljeno

Kroatien Zagreb Jadranka Kosor , ehemalige Ministerpräsidentin

Jadranka Kosor

„Mislim da i to (susret u Vukovaru, nap. red.) pokazuje neverovatno vrludanje u spoljnoj politici. I Grabar-Kitarović i HDZ došli su na vlast s idejom „bildovanja“ domoljublja, radi se o tome ko je više voleo Hrvatsku“, u razgovoru za DW kaže bivša hrvatska premijerka i bivša šefica HDZ-a Jadranka Kosor. „U ovom trenutku kada nijedno otvoreno pitanje između Srbije i Hrvatske nije rešeno; kada se na sto, iz meni nerazumljivih razloga, ne stavljaju najvažnija pitanja, najosjetljivija, a to je pitanje nestalih; kada ni na koji način nije podstaknuto pitanje granica, i to baš zato što Srbija pregovara s EU, kada uopšte nije do kraja rešeno problematično pitanje u Poglavlju 23, za takav sastanak u takvoj situaciji ne postoji dovoljan razlog, osim stvarne podrške Srbiji na njenom evropskom putu, za šta smo se mi odavno opredelili.“

I zaista, Grabar-Kitarović najavljuje tu podršku i otklanja mogućnost blokade Srbije na evropskom putu. Ipak, veče uoči sastanka kaže da će Zagreb dosledno insistirati na ispunjavanju kriterijuma.

„Sve to pokazuje apsolutno vrludanje spljne politike koju Kolinda Grabar-Kitarović sugreiše, jer setite se da je u kampanji govorila 'ne više regija', a ona se isključivo bavi regijom. Neobično je da je predsednica domaćica premijeru, no najvažnija stvar koja mi se čini, u simboličnom smislu je dovoditi Vučića koji prstom nije mrdnuo kada je Šešelj na dan pada Vukovara govorio da je Vukovar i dalje srpski grad i da će ponovno doći tamo. Vučić kao premijer nije reagovao ni na koji način. I sada, dovoditi ga u Vukovar baš u nedelji u kojoj slavimo Dan državnosti, i to baš njega, koji je proizišao ispod Šešeljevog šinjela, po meni nije dovoljno promišljena odluka“, smatra Kosor.

Škare-Ožbolt: Izborne kampanje su jedno, realnost je drugo

No bivša ministarka pravosuđa, takođe i bivša članica HDZ-a, Vesna Škare-Ožbolt u današnjem susretu zaista vidi početak neke bolje budućnosti Hrvatske i Srbije. Naša sagovornica je rukovodila procesom mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja i danas kaže da su odnosi proteklih godina stagnirali i imali „loš ukus“ te da je vreme za promenu. „Svi su okupirani padom vlade tako da se manje pažnje posvećuje tome. Ali svaka inicijativa koja ide u smeru konstruktivnog dogovora i daljeg razvoja je dobra. Lično to podržavam. Uvek treba razgovarati, težiti boljem, ali i iznositi one stvari koje smetaju. Hrvatska ih je iznela u proteklom razdoblju i ti su odnosi bili nategnuti zbog toga. Na neki način se to prilično popravilo i sada se može ići dalje."

No, da li je Grabar-Kitarović ta koja iskreno želi da okrene list? Upravo su ona i tehnički vladajući HDZ tvrdili da Hrvatsku žele iščupati iz regije, a predsednica se posvetila proekovanju i naglašenom promovisanju takozvane vertikale Jadran-Baltik. „Ne bih to povezivala s distanciranjem. Hrvatska i Srbija su susedne zemlje koje su u prošlosti imale jako ružne odnose, događale su se stvari koje Evropa ne pamti od Drugog svetskog rata. Međutim, svet i život moraju ići dalje. Normalizacija tih odnosa znači i normalizaciju celog ovog područja, a to treba imati na umu.

Vesna Skare Ozbolt unabhängiger Kandidat Wahlen Kroatien 2009 Flash-Galerie

Vesna Škare Ožbolt

Retorika u izbornim kampanjama dve države je jedno, ali kad se dođe na vlast sagledaju se realnosti i preuzme odgovornost za vođenje države. Na taj se način preuzima i odgovornost za dalji razvoj. Odnosi moraju ići dalje“, priča nam Škare-Ožbolt i nabraja probleme koji i dalje opterećuju odnose - od nestalih građana u ratu, preko granice na Dunavu, do povratka hrvatskog kulturnog blaga. To su stvari koje do sada nije uspela riješiti ni oformljena međudržavna komisija. „Morate razgovarati, jer se ti problemi neće rešiti sami od sebe. Oni koji zagovaraju zahlađenje odnosa uopšte ne razmišljaju o tome da probleme treba rešiti. Oni su koncentrisani na stvaranje novih problema.“

Grabar-Kitarović gubi ekstremno desno biračko telo

Sam ovaj potez možda i nije oportun za predsednicu koja je nakon osude ustaškog režima i NDH izgubila deo naklonosti ekstremno desnih birača koji su od nje i vlade očekivali „građenje zida“ prema Srbiji i reprogramiranje države po antiliberalnom modelu.

Današnji susret će teže pasti i ratnim stradalnicima, potvrđuje naša sagovornica dobro upoznata sa stanjem u rodnoj Slavoniji. „Ima onih koji su toliko teško stradali u agresiji da jednostavno taj oporavak ne ide brzo. Razumljivo je to. Radila sam normalizaciju odnosa između Hrvata i Srba u istočnoj Slavoniji i svesna sam da to ne ide preko noći. To je dugogodišnji proces koji će trajati možda više od decenije. O tome govore i događanja u Vukovaru. Dovoljna je iskra da se zapale emocije. Na odnosima kontinuirano treba raditi. Na neki način sam upozoravala prethodnu vladu da ne radi dovoljno i da uopšte nije radila na segmentu normalizacije svakodnevnog života u istočnoj Slavoniji, Baranji i Sremu.“

Ljudima bi, kaže, trebalo objasniti kako stvari stoje te da za Hrvatsku zaista nije važno ko je na vlasti u Srbiji i je li taj pobornik Šešeljeve, Đinđićeve ili neke treće politike. „Važno je kakvu ta osoba vodi politiku prema Hrvatskoj. Mi ne možemo uticati na to koga će građani Srbije izabrati za svog lidera, ali možemo uticati na to kakvu će politiku voditi prema Hrvatskoj. Vučić je zadana činjenica, prošao je parlamentarne izbore i dobio je poverenje građana pa se prema tome s njim mora razgovarati. Ako će voditi politiku koju propagira Šešelj, to je ogroman problem. Ako će voditi politiku razvoja i rešavanja međusobnih odnosa, onda je to druga stvar“, zaključuje Škare-Ožbolt.