KONTRA: Zapad ne treba vojno da interveniše

Od navodnog korišćenja otrovnog gasa u blizini sirijske prestonice Damaska, raste pritisak na vladu SAD da vojno interveniše u Siriji. Najglasniji pozivi za intervenciju ne dolaze od američkih nego od britanskih, francuskih, turskih i arapskih političara. Britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg izjavio je čak da za vojnu intervenciju u Siriji nije neophodan mandat UN. Međutim, pre svih, Saudijska Arabija, Katar i Turska, pokušavaju da SAD i NATO dovedu u sirijsku močvaru.

Sjedinjene Države su do sada bile više protiv vojne intervencije. Iza toga se pre svega krije njihova nelagodnost u odnosu prema radikalnim islamističkim snagama u sirijskoj opoziciji. Stejt dipartment je Al-Nusra front blizak Al Kaidi i jednu od najjačih pobunjeničkih grupa koje se bore u Siriji, klasifikovao kao terorističku organizaciju. Vašington smatra da zamena Asada nepredvidivim radikalnim grupama ne bi značila napredak.

Drugo, postoji strah od posledica kao u Iraku, gde je 2003. posle intervencije SAD, izbio haos koji je odneo stotine hiljada žrtava.

Treće, vojna intervencija u Siriji bi izazvala požar širom Bliskog istoka i dalje, jer sirijska etnička i verska raznolikost prelazi granice te zemlje, doseže do Saudijske Arabije i drugih naftom bogatih zemalja Persijskog zaliva.

Upotreba hemijskog oružja ne može ostati nekažnjena

Međunarodna zajednica ne može da bude pasivna kada je u pitanju korišćenje hemijskog oružja. Ovaj užasan zločin se mora rasvetliti i počinioci se moraju dovesti pred lice pravde. U tu svrhu, treba prvo podržati inspektore UN koji trenutno istražuju slučaj. Međutim, zapadni političari kao što su britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg trenutno rade suprotno, donose odluku unapred, ne čekajući rezultate istrage. Umesto toga, trebalo bi da se obavi nezavisna istraga, u bliskoj saradnji između Zapada i Rusije, Kine i Irana.

Ove nedelje, trebalo je da sastanu diplomate SAD i Rusije, radi pripreme mirovne konferencije o Siriji, planirane za sredinu oktobra. Zbog upotrebe otrovnog gasa, sastanak je do daljnjeg odložen. Ali, mirovni napori se moraju nastaviti uprkos eskalaciji u Siriji. Što duže traje užas u Siriji, tim su manje šanse za političko rešenje.

Sukob u Siriji komplikovaniji nego kriza u Iraku i Libiji

Bez obzira na to koliko je teško da se pregovara sa sirijskim rukovodstvom i razne opozicione grupe ubede u političko rešenje: SAD i njeni zapadni saveznici ne bi trebalo da budu uvučeni u rat. Vojna intervencija nikako nije rešenje, već bi sukob samo još više iskomplikovala i odnela stotine hiljada žrtava. Umesto toga, moraju se intenzivirati diplomatski napori u potrazi za političkim rešenjem sirijske krize.

Rupreht Polenc, Predsednik odbora za inostrane poslove u Bundestagu bio je u pravu kada je u jednom intervjuu upozorio na širenje sukoba u Siriji u regionalni požar.

Sukob u Siriji je mnogo komplikovaniji i teži nego kriza u Iraku ili Libiji. Sirijski etnička i verska raznolikost se šire preko granica, na sve susedne zemlje, Saudijsku Arabiju i na druge zalivske države. Vojna intervencija u Siriji mogla bi brzo da se proširi, posebno što bi Iran i Hezbolah po svoj prilici, ušli u taj rat.

Komentar: Ibrahim Mohamed (program Dojče velea na arapskom) / dr