Kontinuitet konfrontacije | Politika | DW | 15.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Kontinuitet konfrontacije

Uprkos tome što kratkoročne promene u planu putovanja američkog ministra spoljnih poslova Pompea nagoveštavaju nešto drugo, poboljšanje u američko-ruskim odnosima ne može se očekivati, procenjuje Miodrag Šorić.

No dobro, oni dakle razgovaraju jedni s drugima. Pa onda i nije baš tako loše, zar ne? Otkako je preuzeo funkciju ministra spoljnih poslova SAD, Majk Pompeo prvi put putuje u Moskvu. I sastaje se direktno sa predsednikom Putinom u njegovoj rezidenciji u Sočiju.

To je lečilište poznato po blagoj klimi – ali politička klima između dve sile ipak bi u dogledno vreme mogla da ostane uzavrela. Pompeo dolazi i zbog toga da pripremi sastanak Putina i Trampa na marginama samita G 20 koji se krajem juna održava u Osaki.

Pompeo dolazi praznih ruku

Pompeo dolazi u Rusiji praznih ruku. I tako će je i napustiti. Predstave o politici dveju zemalja previše su različite. Bilo da je reč o Venecueli, Iranu ili Siriji: Vašington se u svim tim zemljama zalaže za promenu režima. Rusija je protiv. I do sada ima uspeha. Predsednik Putin pred očima čitavog sveta pokazuje gde su granice vojne super-sile SAD. To nanosi štetu autoritetu vodeće zapadne sile. Na nezadovoljstvo Evropljana koje je Pompeo posetio neposredno pre svoje posete Rusiji.

Čak i u Brisel je američki ministar spoljnih poslova došao gotovo kao neželjeni gost. Na kraju je predsednik Donald Tramp odustao od sporazuma sa Iranom kojeg Evropljani, Rusi i Kinezi žele da se pridržavaju. U međuvremenu čak ni vojna intervencija protiv Teherana ne može da bude potpuno isključena. Ministri spoljnih poslova EU su užasnuti.

Soric Miodrag Kommentarbild App

Miodrag Šorić, dopisnik DW iz Moskve

To je dakle razlog za predsednika Putina da se opusti. On uopšte nema potrebu da baca klipove u točkove zapadnom savezu – njegov kolega u Beloj kući to uspeva bez problema i bez njega. Ipak, jasno je i to da će Moskva da uradi sve da razdor na Zapadu ostane, a po mogućnosti i da postane još veći. Divide et impera, zavadi pa vladaj. Na osnovu te maksime spoljnu politiku vodili su još stari Rimljani.

Rusko-američke veze i dalje će nastaviti da klize ka najnižoj tački. Odgovornost za to snosi Kremlj. Sa svojim ratom na istoku Ukrajine, aneksijom Krima, neobjavljenim hibridnim ratom protiv Zapada, Moskva je uništila svako poverenje. Čak i ako na marginama samita G 20 dođe do sastanka Trampa i Putina, to neće imati velikog značaja. Samit sa predsednikom Trampom izgubio je na vrednosti od njegovog susreta sa severnokorejskim diktatorom. Pored toga i Kongres u Vašingtonu negoduje zbog Trampovog kursa prema Putinu.

Rusija trpi zbog sankcija

Američki Kongres postaraće se za to da u dogledno vreme ne dođe do otapanja u američko-ruskim odnosima. I sankcije podignute protiv Moskve će ostati. Iako propaganda u Kremlju drugačije navodi, ruska ekonomija trpi zbog njih. Strani investitori su uplašeni, modernizacija zemlje teče suviše sporo, privredni rast s mukom prelazi jedan odsto, životni standard Rusa i dalje se smanjuje. Kraj stagnacije nije na vidiku.

I Rusima i Amerikanacima nedostaje volja za novi politički početak. Na susretima kao što je bio onaj u Sočiju, političari poput Putina i Pompea svode se na nivo šefova protokola neprijateljstava. Pri tom bi bilo veoma važno da obe vlade sarađuju. Jer, kako drugačije nameravaju da pristupe globalnim problemima poput klimatskih promena, rastuće migracije, širenja nuklearnog oružja ili borbe protiv terorizma? A to su problemi koji se tiču i njih i ostatka čovečanstva. I tako su na kraju svi gubitnici.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android