1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Komunizam (i dalje) kruži Evropom

27. novembar 2009.

Dvadeset godina posle pada „gvozdene zavese“ i nestanka Istočnog bloka, komunizam je i danas živ. To je bila tema konferencije koja je nedavno održana u Berlinu.

https://p.dw.com/p/KhfQ
Nekadašnje komunističke partije danas su neokomunističke ili socijaldemokratskeFoto: AP

Konferencije na kojima se okupljaju istomišljenici ne važe za preterano zanimljive. Međutim, berlinski Centar za Istočnu Evropu, zajedno sa Fondacijom „Konrad Adenauer“ upriličio je prilično interesantan skup naučnika koji su otvoreno diskutovali o - komunizmu.

Među njima je bio i francuski profesor Stefan Kurtis, autor kontroverznog dela „Crna knjiga komunizma“. Njegova teza glasi - komunizam je i danas živ. Bilo da je reč o preživelim komunističkim partijama, onim koje se nazivaju neokomunističke ili pak socijaldemokratske, ili je reč o staroj nomenklaturi koja i danas u pojedinim državama ima uticaja.

Russische Kommunisten warten vor dem Mausoleum Lenins, 82. Todestag Lenins
Ruski komunisti i danas obeležavaju dan Lenjinove smrtiFoto: AP

Sovjetski nostalgičari

Time je najviše pogođena Bugarska, tvrdi publicista Milen Raden,. Bugarska komunistička partija promenila je ime u Socijalističku partiju. Ali moć koju je imala, zadržala je.

„To je posebno slučaj sa preokretom u Bugarskoj, gde nije bilo promene elite. Stari funkcioneri ili njihova deca ostali su na vlasti. Imaju političke funkcije ili su visoki zvaničnici u stranci - ili uticajni privrednici, takozvani oligarsi.“

U Rusiji je ta stara elita iz partije, državne administracije, privrede i tajnih službi opstala u sistemu Vladimira Putin, tvrdi ruska istoričarka Galina Mihaleva. Nekadašnja komunistička partija Sovjetskog Saveza, sa 19 miliona članova, danas broji 180.000 pristalica. Iako su politički stavovi te stranke zapravo mešavina staljinizma, nacionalizma i raznih drugih kontradiktornih stavova, njihovi birači nisu samo sovjetski nostalgičari.

Jugend Aktion Bosnien Herzegowina
U selu Donji Podgradci u BiH, od 1. do 10. oktobra održana je prva posleratna radna akcijaFoto: Svetozar Savic

„Među njima su i oni koji ne vide opoziciju toj opciji. Ne vole Putina, ni njegovu ’Jedinstvenu Rusiju’ i zato glasaju sa komuniste, iako sa programom te stranke uopšte nisu saglasni.“

Jugonostalgičari

Kada je Srbija u pitanju, jugoslovenski režim će i ubuduće imati svoje poštovaoce, smatra istoričarka iz Beograda Irena Ristić.

„Na to vreme se i dalje pozitivno gleda, jer u poređenju sa periodom nakon 1990. godine, ljudi su u to vreme, realno gledano, imali veći životni standard, imali su mir i slobodu kretanja, putovanja. To su sve stvari koje su obični ljudi imali, za razliku od demokratije ili sistema, za koji danas znaju.“

Pa ipak, za razliku od istočnoevropskih zemalja, za novonastale države na zapadnom Balkanu, velika trauma bio je rat, a ne komunizam, ocenili su istoričari, učesnici skupa u Berlinu.

Autori: Panajotis Kuparanis / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković