Komunističkoj partiji više ne treba fudbal | Mozaik | DW | 16.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Komunističkoj partiji više ne treba fudbal

Kineski bogataši su poslednjih godina uložili milijarde evra u fudbalske klubove kod kuće i u Evropi. Rukovodstvo zemlje je naredilo zaokret. Milijarderi se tiho povlače, a navijači u Kini protestuju.

Sasuolo Romelu Lukaku

Sasuolo Romelu Lukaku

Kina je do sredine veka trebalo da postane fudbalska supersila – tako su vlastodršci u Pekingu odlučili 2014. godine. Smesta su bogati kineski investitori počeli da šakom i kapom ulažu u fudbal, kod kuće i u inostranstvu.

„Problem je što su kineske vlasti do danas shvatile da ove investicije ne donose ni ekonomski ni sportski profit“, kaže britanski ekonomista sporta Sajmon Čedvik za DW.

Kaže, nekadašnje svetske zvezde koje su navratile do kineske lige - poput Mareka Hamšika, Karlosa Teveza ili Hulka – u tamošnjoj Superligi videle su pre svega priliku da debelo zarade bez previše znoja.

Beg iz Evrope

Zaokret u fudbalskoj politici Pekinga bio je radikalan. Fudbal sada treba zaštititi od komercijalizacije, pa je tako vlasnicima klubova naređeno da uklone imena svojih firmi iz naziva kluba. To je pogodilo i aktuelnog šampiona Điangsu Suning, i nije se svidelo njihovim mecenama iz Suning Holding Grupe. Zato je prvak, kao i još pet klubova, izgubio licencu i najuren je iz profesionalne lige.

Kineski šampoin Đianagcu Suning

Kineski šampoin Đianagcu Suning

Takav razvoj mogao bi da potrese i evropski fudbal. Milijarderska porodica Žang, vlasnici Suning Grupe, takođe su vlasnici kultnog milanskog Intera koji grabi ka tituli šampiona Italije.

Renhe Grupa, čijem je pekinškom klubu ukinuta licenca, ima većinski udeo u engleskom drugoligašu Redingu. Kineske paralije su uključene u engleske klubove Sautempton i Vulverhempton, kao i francuski Sošo.

Pre četiri godine je dvadeset evropskih klubova bilo u kineskom vlasništvu – danas ih je ostalo deset. Najpre su Kinezi prodali udele u Atletiku iz Madrida. Potom je Je Jianming, osnivač firme CEFC China Energy, primoran da odustane od Slavije iz Praga. Jianming je zbog privrednog kriminala završio u zatvoru.

„Kad se vlastima nešto ne sviđa, one se umešaju“, priča Čedvik o praksi u Kini. „Često neke osobe nestanu na kratko vreme. Onda se vrate i kažu da su napravili grešku i da su shvatili kako treba da se ponašaju.“

Kina bila smao zlatna koka

Prema petogodišnjem planu Komunističke partije, nije predviđeno rasipanje para na evropski fudbal. Predsednik Si Đinping i rukovodstvo zemlje naredili su da se investicije vraćaju u Kinu i da domaće tržište bude u žiži.

„Ako bi neko mogao da dokaže da se neka investicija u razvoj fudbala isplati, onda bi takva investicija bila i dalje dopuštena“, kaže Kristina Botrup, ekspretkinja za Kinu koja savetuje dansku Vladu.

No prema stanovištu Partije, Evropljani su do sada samo iskorišćavali bogate Kineze kako bi pribavili sredstva. Kina od toga nije imala ništa. Prema rečima ekonomiste Čedvika, Kina veličinom svog tržišta pokušava da promeni odnos sa engleskom Premijer ligom. „Jer do sada je Kina pre svega bila zlatna koka za Premijer ligu.“

Predsednik Intera Stiven Žang

Predsednik Intera Stiven Žang

Kruže glasine da preostali kineski vlasnici hoće ili moraju da se povuku iz evropskog fudbala. Italijanski list La Republika je sredinom januara pisao da predsednik Intera Stiven Žang traži kupce za svoj klub. Žang o tome ćuti i ignorisao je i upit DW.

Besni navijači

Doduše, evropski fudbal neće previše osetiti odlazak Kineza. Ali u samoj Kini su izgledi sumorni. Tamošnja fudbalska publika nema dugu tradiciju i ne smeta joj što im timove vode bogati koncerni. Naprotiv, sa nelagodom se gleda na mešanje vlasti u fudbal.

„Pet najvećih grupa ultrasa su se povezale kako bi protestovale protiv odluka Fudbalskog saveza“, kaže nam jedan navijač sa severa Kine, misleći na oduzimanje licence nizu klubova.

U provinciji Henan su se fanovi čak okupili ispred stadiona. „Bili su besni, palili su svoje dresove. Ljutiti navijači su čak putovali u Peking, da se suoče sa predsednikom Fudbalskog saveza“, priča ovaj navijač.

Vlasti su očito potcenile navijačku scenu. Piše se da su lokalne policije potražile organizatore navijačkih protesta kako bi ih upozorili da ne stvaraju nevolje. U Kini se zna ko ima zadnju reč, a ostali treba da slušaju – bili oni navijači ili milijarderi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Reklama