Albanija je ponovo na naslovnim stranama. U ponedeljak su, kao i u subotu, scene iz Tirane podsetile na devedesete godine. Opozicija još od februara održava svoj protestni ritual, ali sada su eskalirale demonstracije protiv vladajućih Socijalista i premijera Edija Rame koji se optužuju za masovnu korupciju.
Demonstranti su pokušali da upadnu u sedište premijera, leteli su Molotovljevi kokteli, policija je upotrebila suzavac i vodene topove. Bilans su desetine povređenih na obe strane i enormna materijalna šteta.
„Želimo Albaniju poput Evrope“ glasi moto višemesečnih protesta. Predsednik najveće opozicione partije Ljuljzim Baša ohrabren je velikim brojem ljudi na ulicama i najavljuje nova okupljanja. Od parlamentarnih izbora 2017. opozicija nepopustljivo zahteva ostavku Vlade koju optužuje za nepotizam, upletenost u kriminalne poslove i netransparentno deljenje tendera.
Korupcija je tradicionalno najvažnija politička tema u Albaniji. Iako je zemlja u međuvremenu sprovela reformu pravosuđa koja se ocenjuje primernom za ceo region, Albanija i dalje važi za najkorumpiraniju državu Evrope. Albanci svoju državu doživljavaju kao klijentelistički sistem kojem ništa ne treba verovati.
Manjak saradnje između najvećih partija, disfunkcionalna Vlada i politička kontrola nad pravosuđem izazivaju zastoj demokratije – tako je Economist Intelligence Unit ocenio stanje u zemlji u prošlogodišnjem indeksu demokratije.
Politička klima je od promena 1992. praktično neprestano obeležena žestokim sukobima vlasti i opozicije. Prepirke počinju posle svakog glasanja optužbama za izbornu manipulaciju. Ali nijedna politička debata se ne vodi argumentima već samo na nivou ličnih netrpeljivosti.
Vodeći političari velikih partija ne mogu i ne žele da govore jezikom razuma i pomirenja, naprotiv. Sukob je bespoštedan, druga strana je baš za sve kriva. Dijalog ili kompromis kao lajtmotivi politike nemaju mesta u albanskoj priči. Tu se svi drže svojih rovova, iako znaju da politička kriza otežava integraciju u Evropsku uniju.
Jedini izlaz iz krize je pravi demokratski dijalog kao temelj neophodnih reformi. Konsolidovanje pravne države i uspostavljanje slobode štampe su samo dva od važnih problema na koje stalno ukazuje EU i koje se Albanija obavezala da reši.
Zemlji sada ne trebaju ni nasilne demonstracije niti produbljivanje jaza koji ide kroz društvo. Svako otezanje može imati teške posledice – prošle godine je Albanija propustila termin za planirano otvaranje pristupnih pregovora sa EU. Bilo bi pogubno ukoliko se pregovori i ove godine odlože.