Kompjuterska hirurgija

Profesor Jirgen Varburg iz Centra za sisteme senzora sa univerziteta u Zigenu na sledeći način objašnjava upotrebu kompjutera u hirurgiji:

”Pre operacije napravi se snimak, recimo tumora mozga, a onda hirurg može uz pomoć komjutera da planira kako da pridje tumoru i kako najbolje da ga odstrani.Posle toga mora se rešiti najveći problem – kako tokom operacije identifikovati strukture koje su pre operacije pronadjene na snimku.Za to postoje uredjaji, takozvani navigacioni sistemi, koji pomažu da se uspostavi sklad izmedju preoperativne slike i onoga što se vidi tokom zahvata. Hirurg koji operiše može instrument kojim radi da prati na preoperativnom snimku i da vidi da li je na pravom putu ka, recimo, pomenutom tumoru”, kaže profesor Varburg.

Najjednostavnije rečeno, kao što navigacioni sistem vodi vozača automobila ka cilju, tako isto kompjuter pomaže hirurgu da dodje do njegovog cilja.Lekar je velikim delom oslobodjen zadatka da vodi instrument i ne mora više da se oslanja samo na svoje umeće i znanje.Operacioni instrument šalje signale do kamere, koja - oslanjajući se na kompjuterski snimak – odredjuje i po potrebi ispravlja rez u slučaju eventualne greške.

Profesor Vasman, direktor Neurohirurške univerzitetske klinike u Minsteru kaže:

”Pre operacije uz pomoć magnetne rezonance ili kompjuterske tomografije prave se slike pojedinih slojeva mozga u dve, ponekad tri dimenzije.Tako imamo jasnu predstavu o anatomskoj strukturi i možemo da joj prilagodimo instrumente ili mikroskope koje koristimo tokom operacije”.

Zahvaljujući tome hirurzi već pre operacije znaju tačno mesto procesa tako da mogu brže i preciznije da rade, lakše i za pacijenta bezopasnije stižu do teško pristupačnih mesta.Profesor Varburg kaže:

”Cilj je da dodjemo tačno do centra tumora u mozgu i odstranimo isključivo bolesno tkivo, a poštedimo zdravo.Ili, prilikom ugradnje kuka da ga uz pomoć kompjutera ugradimo tako precizno da pacijent nema probleme prilikom kretanja”.

Kompjuterske sisteme za hirurgiju prave minhenska firma ”Brejn-lab”, ali i nemački Simens i američki Dženeral elektrik.Iako kompletnja oprema za kompjuterski praćenu hirurgiju košta oko pola miliona evra sve je više neurohirurških klinika koje je kupuju.