Komentar: Ovo nije dozvola za ubijanje

Vojno i politički posmatrano, odluka iz Karlsruea sasvim sigurno ne predstavlja zeleno svetlo vojnicima Bundesvera da bez ustručavanja otvaraju vatru u Avganistanu. Takva opasnost zapravo nikada nije ni postojala. Naprotiv, saveznici su nemačkim vojnicima stalno zamerali da suviše oklevaju.

U argumentaciji odlučujuće je bilo da se odluka o napadu na cisterne, koju je doneo pukovnik Klajn, ne vrednuje na osnovu situacije koja je nastala nakon napada, već na osnovu informacija koje su mu, pre napada, stajale na raspolaganju. Sa tog aspekta, pukovnik Klajn postupio je na odgovarajući način.

I nakon obustave procesa, nemački vojnici imaju obavezu da postupaju tako da izbegnu nepotrebne, pre svega, civilne žrtve. Ne sme se dozvoliti ni najmanja sumnja da bi oni mogli da postupaju po principu Divljeg zapada – najpre pucaj pa onda pitaj. To je neprihvatljivo i za javnost u Nemačkoj, nezavisno od sudske odluke i pravnog vrednovanja slučaja.

Ipak, političko suočavanje sa posledicama bombardovanja u Kunduzu još nije završeno. I dalje je sporno kako su tadašnji ministar odbrane Franc Jozef Jung i njegov naslednik Karl Teodor cu Gutenberg došli do svojih najpre istovetnih, a potom različitih ocena napada. I dalje su otvorena pitanja o protoku informacija na različitim vojnim i političkim nivoima. I dalje je aktuelna optužba, po kojoj je pukovnik Klajn e prekršio pravila ISAF-a.

Zahtevi vladajućeg tabora za obustavom rada Istražnog odbora Bundestaga su pomalo preuranjeni. Najbolje bi bilo dati odgovore, što je moguće bolje, na sva otvorena pitanja. To bi bilo i u interesu nemačkih vojnika. Povećalo bi i poverenje Avganistanca, bez kojih se i onako u Avganistanu ništa ne može postići.

Komentar: Peter Štucle

Odg. urednik: Nemanja Rujević