Kome smetaju džamije? | Evropa | DW | 08.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kome smetaju džamije?

Svinjske glave pred džamijom, grafiti puni mržnje, podmetanje požara... U Nemačkoj raste broj napada na muslimanske verske institucije. Mnogima se čini da nadležni olako doživljavaju te incidente.

Prema podacima vlade u Berlinu, povećan je broj napada na džamije i druge verske institucije muslimana u nemačkoj. Kako piše list „Noje osnabriker cajtung“, zvanična statistika je od 2001. do 2011. godišnje evidentirala prosečno 22 takva napada. Ali 2012. ih je bilo 35, a prošle godine već 36.

Taj izveštaj je zapravo vladin odgovor na dva poslanička pitanja stranke Levica u Bundestagu. Predsednik Centralnog veća muslimana, Ajman Majzek u povećanju broja napada vidi „znake sve većeg antimuslimanskog raspoloženja i otpora“ u Nemačkoj. Majzek za DW objašnjava da se te brojke nemačke vlade slažu sa evidencijom muslimanskih udruženja, ali i tvrdi da je situacija u stvari još i gora: mnogi incidenti, naročito grafiti na zidovima džamija, uopšte se ne evidentiraju ili se prijavljuju tek sa velikim zakašnjenjem.

Zentralmoschee

Sve više napada na džamije

U stvari, predsednika Centralnog veća muslimana od tih napada na zgrade, daleko više brinu napadi na same vernike, „na žene koje nose marame ili na osobe koje se već po izgledu mogu prepoznati kao muslimani“.

Ukor Nemačkoj

Aman Majzek zato zahteva da se vodi posebna evidencija takvih, antimuslimanskih napada, da takva krivična dela istražuju policajci koji imaju iskustva i koji su senzibilizovani za takve napade protiv slobode veroispovijesti. Ne bi bilo loše da policija bolje pazi i na same zgrade džamija i drugih institucija, ali Majzek ističe da bi žrtvama takvih napada i počiniocima političari trebalo da pošalju jasnu poruku da se tako nešto neće tolerisati.

U Nemačkoj ima oko 800 džamija uz koje su i minareti tako da se već na prvi pogled mogu prepoznati kao muslimanske institucije. Pored toga, ima još oko 3.000 zgrada bez posebnih oznaka na fasadama koje muslimanima služe za molitve i verski život. U Nemačkoj živi oko četiri miliona građana muslimanske veroispovijesti i, kako tvrdi Majzek, oni su još uvek integrisani. „Oni još održavaju socijalne kontakte, ali je pitanje koliko će još dugo?“

Tag der offenen Moschee 2013

Napadi na muslimane do sada su se vodili kao politički kriminal i slučajevi podstaknuti mržnjom i netrpeljivošću prema strancima

U Nemačkoj u suštini zaista ne postoji posebna kategorija koja bi se bavila napadima na muslimane. Takvi slučajevi i dalje se vode kao politički kriminal i slučajevi podstaknuti mržnjom i netrpeljivošću prema strancima. Tako je i Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, posebno telo Saveta Europe osnovano još 1993, ukorila Nemačku zbog nedostataka u borbi protiv rasizma.

Prema izveštajima tog nezavisnog evropskog tela za nadzor ljudskih prava, u Nemačkoj se takvi slučajevi suviše često završavaju „po kratkom postupku“ i postoji očigledna potreba za reformama u sistemu „evidencije i definisanju rasističkih, ksenofobičnih i homofobičnih incidenata“.

Svaki treći Nemac ne želi muslimane

Konačno, i užasna serija zločina neonacističke grupe NSU pokazala je da se u tom slučaju mržnja prema muslimanima suviše kasno prepoznala kao motiv. Zapravo, Koordinaciono veće muslimana je i na suđenju članici te neonacističke organizacije dostavilo dosije u kojem se upozorava da se praktično svake dve i po nedelje dogodi napad na neku džamiju, uz opasku da je to samo zvanična statistika i da „pravi broj napada mnogo veći“.

Psiholog i sociolog Elmar Breler takođe uočava sve veću netrpeljivost prema muslimanima u Nemačkoj i smatra da je takvo raspoloženje već „zahvatilo široke slojeve nemačkog društva, uključujući i srednji stalež“. On ipak za sada ne želi da ide toliko daleko da tu netrpeljivost smatra nekom novom vrstom antisemitizma, ali smatra da „postoje sličnosti u sistemu predrasuda“.

Bildergalerie Gottfried Böhm Moschee Köln

Nova, centralna džamija u Kelnu

Breler je profesor na univerzitetu u Lajpcigu i nedavno je sa saradnicima objavio studiju „Stabilizovana sredina – ekstremna desna gledišta u Nemačkoj“. U tom istraživanju došao je do zaključka da je netrpeljivost prema islamu nova vrsta rasizma: „Svaki treći građanin Nemačke smatra da muslimanima treba zabraniti useljavanje u ovu zemlju“, navodi se između ostalog u toj studiji.

Političarka Levice, Ula Jelpke smatra da sve veća netrpeljivost prema muslimanima „nije nikakav novi fenomen“ i da je „treba prezirati, baš kao i antisemitizam“. Ova opoziciona političarka optužuje vladu da taj problem ne uzima dovoljno ozbiljno: „Muslimane ne smemo da pretvorimo u žrtvene jarce za političke i socijalne nedaće“, upozorava Jelpke „Time se nanosi ogromna šteta kada je reč o suživotu u Nemačkoj“.